Britanac Džon Erik Spajbi (80), koji je osvojio lutriju od oko 2,8 miliona evra, osuđen je na više od 16 godina zatvora zbog pomaganja pri osnivanju narko-kartela i pokretanju narko-biznisa sa proizvodnjom falsifikovanih anksiolitika. Prema informacijama koje je objavio Gardijan, Spajbi je godinama proizvodio i prodavao falsifikovanu verziju diazepama, leka koji se koristi za lečenje anksioznosti i grčeva mišića. Njegove operacije su bile vredne do 333 miliona evra, a sve to se odvijalo iz njegove „mirne, ruralne“ kuće u Engleskoj.
Porota je Spajbija osudila za zaveru radi proizvodnje i distribucije droga klase C, kao i za posedovanje vatrenog oružja i municije, a takođe i za ometanje pravde. Izrečena mu je kazna zatvora od 16 godina i šest meseci. Sud je napomenuo da je Spajbi osvojio novac na lutriji 2010. godine, ali je ubrzo posle toga počeo da se bavi proizvodnjom miliona tableta prerušenih u diazepam.
Utvrđeno je da je obezbedio prostor za proizvodnju, prilagodio objekte i kupio mašine vredne više hiljada funti za ovaj ilegalni biznis. Prilikom izricanja presude, sudija je naglasio da je Spajbi, „uprkos dobitku na lutriji, nastavio kriminalni život i u godinama kada bi većina ljudi bila u penziji“. Ovaj slučaj je posebno šokantan jer je Spajbi, umesto da uživa u penziji, odlučio da se bavi organizovanim kriminalom.
Spajbi je bio jedan od četvorice optuženih u ovom slučaju, a među njima je bio i njegov sin Džon Kolin Spajbi. Policija je navela da su oni činili organizovanu kriminalnu grupu koja se bavila industrijskom proizvodnjom droge i nabavkom oružja. Njegov sin, Džon Kolin (37), takođe je bio umešan u kartel i osuđen je na devet godina zatvora. Ova kriminalna grupa je bila značajna jer je, tokom suđenja, sud više puta isticao razmere operacije, navodeći da se radi o „najvećoj proizvodnji ove vrste droge koju je policija ikada otkrila“.
Ovaj slučaj ukazuje na to kako čak i dobitnici lutrije mogu biti uključeni u ozbiljne kriminalne aktivnosti. Spajbi je mogao da iskoristi svoj dobitak za pozitivne svrhe, ali je umesto toga izabrao put kriminala. Ovo je podsetnik na to da novac ne može uvek promeniti čovekovu prirodu ili njegovu težnju ka kriminalnom ponašanju.
Osim što je Spajbi postao poznat po svom kriminalnom delovanju, njegova priča predstavlja i širu sliku o izazovima sa kojima se suočavaju vlasti u borbi protiv trgovine drogama. Proizvodnja i distribucija falsifikovanih lekova su ozbiljan problem koji ugrožava zdravlje i sigurnost građana. Ova situacija je alarmantna i zahteva hitnu pažnju vlasti kako bi se sprečilo da se slične situacije ponove.
Narkotici, posebno falsifikovani lekovi, predstavljaju ozbiljan rizik za javno zdravlje. Mnogi ljudi koji se suočavaju sa anksioznošću i drugim mentalnim poremećajima traže olakšanje kroz lekove, a kada se suoče sa falsifikovanim verzijama, mogu se suočiti sa ozbiljnim posledicama. Potrebna je sveobuhvatna strategija kako bi se obezbedila sigurnost potrošača i sprečila proizvodnja i distribucija ovih opasnih supstanci.
U svetu u kojem se kriminal često isplati, priča Džona Erika Spajbija je opomena da će posledice njegovih dela na kraju doći. Njegova odluka da se bavi kriminalom, uprkos bogatstvu koje je stekao, pokazuje da novac nije uvek rešenje i da su pravi izazovi u životu često moralne prirode. Ova situacija takođe naglašava važnost pravosudnog sistema u borbi protiv organizovanog kriminala, koji se često prikriva iza legalnih aktivnosti.
