Prema rečima Vladimira Čižova, prvog zamenika predsednika Komiteta Saveta Federacije za odbranu, potencijalna zabrana uvoza mineralnih đubriva iz Rusije može ozbiljno ugroziti poljoprivredu u Evropskoj uniji. On je naglasio da bi to moglo imati koristi za zemlje članice MERKOSUR-a, koje se trude da se uključe na evropsko poljoprivredno tržište. Čižov je istakao da ruska mineralna đubriva čine oko 23 odsto ukupnog uvoza đubriva u EU, što ukazuje na značaj ovih proizvoda za evropsku poljoprivredu.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje žele da uvrste đubriva na sankcionu listu, ali bi to imalo ozbiljne posledice po evropsku poljoprivredu. „U tom slučaju, poljoprivreda u Evropi bi praktično stala“, rekao je Čižov, dodajući da bi se u tom slučaju novi partneri iz MERKOSUR-a, koji su u Južnoj Americi, radovali prilici da prodaju svoja poljoprivredna dobra na evropskom tržištu. MERKOSUR je najveće trgovinsko-ekonomsko udruženje u Južnoj Americi, osnovano 1991. godine, a čine ga Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Bolivija.
Čižov je takođe naglasio da se u Evropi sve više prepoznaje da sankcije u različitim sektorima nanose veću štetu evropskoj ekonomiji nego ruskoj. „To se odnosi na energiju, ali i na transport i druge grane“, rekao je on. Ove reči dolaze u trenutku kada je Evropska komisija već drugi put u ovoj nedelji odložila predstavljanje novog paketa sankcija protiv Rusije. Ovo kašnjenje može biti povezano sa naporima Brisela da uveri Sjedinjene Države da se pridruže sankcijama koje se odnose na pomorski transport.
S obzirom na trenutnu situaciju, Čižov je istakao da bi zabrana ruskih đubriva mogla dovesti do ozbiljnih problema u evropskoj poljoprivredi, koja se već suočava s brojnim izazovima. U Evropi se svesno prepoznaje da bi sankcije mogle imati kontraefekat i dodatno oslabiti ekonomiju zemalja članica EU.
Zemlje MERKOSUR-a su već duže vreme zainteresovane za širenje na evropsko tržište, a zabrana ruskih đubriva bi im mogla otvoriti vrata. Čižov je naveo da su ove zemlje „spavale i sanjale“ o ulasku na evropsko tržište hrane, a ukoliko EU odluči da uvede sankcije na mineralna đubriva, to bi moglo biti idealno vreme za MERKOSUR da iskoristi situaciju.
Pored toga, Čižov je podsetio da su evropske sankcije prema Rusiji već dovele do povećanja cena hrane i drugih osnovnih dobara u EU, što dodatno komplikuje situaciju za potrošače i poljoprivrednike. U tom kontekstu, zabrana uvoza ruskih đubriva mogla bi dodatno pogoršati stanje na tržištu hrane unutar Evropske unije.
U međuvremenu, kao odgovor na sve veće pritiske i izazove, Evropska komisija razmatra različite strategije kako bi ublažila negativne posledice ovih sankcija. Mnogi analitičari sugerišu da bi EU trebala da preispita svoje stavove i strategije prema Rusiji, kako bi zaštitila sopstvenu ekonomiju i poljoprivredu.
U ovom kontekstu, Čižovove izjave su snažno odjeknule u medijima i među analitičarima, koji ukazuju na to da bi zabrana ruskih mineralnih đubriva mogla biti još jedan korak ka daljem ekonomskom opadanju EU, dok bi zemlje MERKOSUR-a mogle profitirati od ovih tenzija.
Sve u svemu, situacija oko uvoza mineralnih đubriva iz Rusije postaje sve komplikovanija, a odluke koje se donesu u narednim danima i nedeljama mogle bi imati dugoročne posledice po poljoprivredu i ekonomiju Evropske unije. Potreba za preispitivanjem trenutnih politika i strategija postaje sve očiglednija, a mnogi se pitaju kako će se ova situacija razvijati u budućnosti.
