Studija koju su sproveli naučnici sa Nacionalnog instituta za kardiologiju u Varšavi otkrila je da brak može povećati rizik od gojaznosti kod muškaraca, dok kod žena taj faktor nije zabeležen. Ova studija dolazi u vreme kada globalna stopa gojaznosti naglo raste, a procene sugerišu da će do 2050. godine više od polovine odraslih i trećine dece biti prekomerno teški ili gojazni, prema izveštaju Gardijana.
Uzrok gojaznosti obično se povezuje sa lošom ishranom, nedostatkom fizičke aktivnosti, genetskim predispozicijama i raznim zdravstvenim problemima. Međutim, istraživači su želeli da istraže dodatne faktore koji mogu uticati na telesnu težinu. U ovom slučaju, studija je obuhvatila 2.405 osoba starijih od 50 godina i koristila statističku analizu da bi utvrdila odnose između telesne težine i različitih faktora, uključujući starost, bračni status i mentalno zdravlje.
Rezultati su pokazali da su oženjeni muškarci 3,2 puta skloniji gojaznosti u poređenju sa neoženjenima. Naime, brak je povećao verovatnoću da muškarci budu prekomerno teški za 62 odsto, dok je taj procenat za žene iznosio 39 posto. Ova studija podržava prethodna istraživanja, uključujući jedno sprovedeno u Kini 2024. godine, koje je takođe pokazalo da se indeks telesne mase (BMI) muškaraca povećava tokom prvih pet godina braka, što se može povezati sa povećanim unosom kalorija i smanjenjem fizičke aktivnosti.
Starost i depresija su se pokazali kao značajni faktori rizika za gojaznost. Svaka godina starosti povećavala je rizik od prekomerne telesne težine za tri odsto kod muškaraca i četiri odsto kod žena. Depresija je posebno uticala na žene, udvostručivši rizik od gojaznosti, dok je loša zdravstvena pismenost povećala rizik za 43 odsto. Ovi faktori nisu imali značajan uticaj na gojaznost kod muškaraca, što može ukazivati na različite uzroke i mehanizme koji utiču na telesnu težinu.
Studija je potvrdila prethodna istraživanja, uključujući rad Džoan Sirda sa Univerziteta u Batu iz 2017. godine, koja je otkrila da BMI muškaraca raste nakon braka, dok opada pre i posle razvoda. Ovi podaci sugerišu da bi stresne karijere, nezdrava ishrana i promene u životnom stilu mogli biti ključni faktori koji utiču na gojaznost kod muškaraca nakon ulaska u brak.
Stručnjaci naglašavaju potrebu za specifičnim pristupom u rešavanju problema gojaznosti, uzimajući u obzir različite uzroke koji se javljaju kod muškaraca i žena. Potrebno je prilagoditi strategije za mršavljenje i zdravstvene intervencije kako bi se bolje adresirali specifični problemi i izazovi sa kojima se suočavaju različiti polovi.
Iako brak može doneti brojne prednosti, uključujući emocionalnu podršku i stabilnost, rezultati ove studije pokazuju da on može imati i negativne posledice po fizičko zdravlje, posebno kod muškaraca. To može biti rezultat promena u načinu života, kao što su smanjenje fizičke aktivnosti i povećanje unos kalorija, koji se često dešavaju kada se partneri naviknu jedni na druge.
U svetlu ovih saznanja, korisno bi bilo podsticati brakove da se fokusiraju na zdrav način života, uključujući redovne fizičke aktivnosti i uravnoteženu ishranu, kako bi se smanjio rizik od gojaznosti i drugih povezanih zdravstvenih problema. Edukacija i podrška u ovim oblastima mogu pomoći parovima da održavaju zdravlje i blagostanje tokom zajedničkog života.
Na kraju, važno je prepoznati da su faktori koji utiču na gojaznost složeni i višeslojni. Razumevanje kako različiti aspekti života, uključujući brak, starost i mentalno zdravlje, utiču na telesnu težinu može pomoći u razvoju efikasnijih strategija za prevenciju i lečenje gojaznosti u budućnosti.
