U Siljevici kod Rekovca žive Pavlovići, neobični penzioneri – Milomirka (67), poznata kao Beca, i Milen (73), poznatiji kao Popaj. Njihov prosečan dan počinje uz uzimanje tableta za epilepsiju, nakon čega kreću na posao. Milomirka se penje na krov i postavlja limene panele i oluke, dok joj Milen, koji je nekada bio aktivan limar, daje savete kada su potrebni.
Ovaj neobičan bračni par ne samo da je među malobrojnim limarima u Levču, već su i jedini školovani limari u tom kraju. Milen je 1999. godine otišao u invalidsku penziju, proglašen nesposobnim za rad, ali su zajedno nastavili da rade na pokrivanju krovova i izradi oluka. Kada je Milen oboleo, Milomirka, koja je po zanimanju kvalifikovani bravar monter i metalostrugar, preuzela je njegov posao jer su morali da školuju decu. Iako je epileptičarka i ima invalidnost od 40 procenata, ona se ne plaši da radi na krovu, čak ni na visokim temperaturama.
Milomirka se seća kako je prvi put popela na krov. „Nije mi bilo svejedno“, kaže ona. „U početku su se svi čudili kada vide ženu na krovu, ali sam brzo stekla njihovo poverenje kada sam obavila posao profesionalno.“ Njihova deca, kćerka Nataša i sin Nenad, pomagali su roditeljima dok su se školovali, a zajedno su radili na raznim projektima, uključujući ceo hotel „Kolibu“ na Grzi.
Pavlovići su obavili radove na svakoj drugoj, trećoj kući u rekovačkoj opštini, a njihovi radovi su uključivali i proizvodnju za fabrike i crkve. Milomirka uživa u svom poslu, iako kaže da nije nužnost, jer je tražena da obavlja i poslove koji nisu limarski. „Drago mi je kada su ljudi zadovoljni, posebno kada se suočim s izazovima koji zahtevaju kreativnost“, dodaje ona.
Milen, koji je takođe odličan limar, imao je prilike da radi svuda po svetu, ali je odbio ponude koje su uključivale visoke plate, jer je porodica bila prioritet. Pavlovići su odbili i ponude za rad u Australiji, smatrajući da su im dom i imanje važniji.
Nažalost, u svom poslu, Milomirka je doživela nesreću kada je propala kroz stari krov u Kragujevcu. „Pala sam s visine od 4,5 metra i bila sam sva krvava, ali sam bila srećna što nisam pala na šut i letve s ekserima oko mene“, priča ona. Njena snaga i posvećenost radu su očigledni, čak i nakon ovakvih iskustava.
Milen je imao svoje nesreće, ali je i dalje aktivan u svom poslu. Dok se bavio biciklističkim trkama, doživeo je povrede koje su mu ostavile posledice, ali ni to ga nije sprečilo da se vrati radu. Njihova posvećenost i hrabrost su primer kako se i u zrelim godinama može ostati aktivan i doprinositi zajednici.
Pavlovići su savremeni primer kako strast prema radu, porodici i zajednici može prevazići čak i fizičke izazove. Njihova priča inspirira mnoge, pokazujući da stariji ljudi mogu biti aktivni i značajni članovi društva. Njihova hrabrost i sposobnosti su neprocenjivi, a njihova posvećenost radu i porodici ostaje središnji deo njihove svakodnevice.
Iako su u penziji, Pavlovići nastavljaju da rade i pomažu drugima, pokazujući da stariji ljudi mogu biti i dalje aktivni, produktivni i od koristi svojoj zajednici. Njihova priča je podsetnik svima da se život ne završava penzijom, već da može biti i vreme za nove početke i nove izazove.
