Zagreb je danas mesto proslave Božića za hrišćane koji koriste Gregorijanski kalendar. Ovaj dan, koji se slavi širom sveta, simbolizuje rođenje Isusa Hrista i donosi poruku nade, ljubavi i pomirenja. U tom duhu, zagrebački nadbiskup Dražen Kutleša uputio je čestitku vernicima, pozivajući ih da izaberu budućnost i da ne dozvole da ih prošlost trajno razdvaja.
Nadbiskup Kutleša je naglasio važnost Božića kao vremena za konkretne korake ka pomirenju. Njegova poruka je da se u porodicama treba okrenuti oprostu i da se pruži ruka onima s kojima je došlo do prekida komunikacije. On je istakao da je važno obnoviti odnose, posebno među onima koji su se udaljili jedni od drugih. U ovom kontekstu, pozvao je vernike da ne zaborave na ljubav i razumevanje, koji su ključni za izgradnju zdravih međuljudskih odnosa.
Zajedništvo, prema rečima nadbiskupa, nije ukidanje razlika među ljudima, već je to podela ljubavi nad ranama koja je proizašla iz tih razlika. Ova izjava ukazuje na to da je važno prihvatiti različitosti i raditi na njihovom prevazilaženju kroz dijalog i empatiju. Božić, kao vreme slavlja i radosti, može biti i prilika za preispitivanje sopstvenih stavova i ponašanja prema drugima.
U Hrvatskoj, Božić se tradicionalno slavi okupljanjem porodica, razmenom poklona i pripremom specijalnih jela. Mnoge porodice poštuju običaje koji se prenose s generacije na generaciju, a blagdanske trpeze često su bogato postavljene sa tradicionalnim jelima poput pečenice, sarme, kolača i raznih slatkiša. Ove tradicije ne samo da jačaju porodične veze, već i pomažu u očuvanju kulturnog identiteta.
Osim porodičnih okupljanja, Božić u Zagrebu obeležavaju i javne manifestacije. Ulice su ukrašene svetlima i dekoracijama, a na trgovima se organizuju božićni sajmovi. Ovi događaji privlače posetioce iz različitih delova zemlje i inostranstva, stvarajući tako atmosferu zajedništva i radosti. Mnogi ljudi koriste ovu priliku da uživaju u prazničnom duhu, ali i da se podsete na vrednosti solidarnosti i zajedništva.
Pored sveg slavlja, Božić je i vreme refleksije. Mnogi vernici koriste ovaj period za razmišljanje o svojim postupcima, o tome kako mogu doprineti boljem društvu i kako mogu pomoći onima kojima je pomoć potrebna. U tom smislu, nadbiskup Kutleša poziva na aktivizam i angažman u zajednici, kako bi se doprinosilo izgradnji boljeg društva.
Pomirenje i oprost su ključne teme u Božićnoj poruci. U svetu koji se često suočava s konfliktima i dezintegracijom, poziv na jedinstvo i ljubav može biti snažan pokretač promena. U ovom kontekstu, Kutleša je naglasio da je važno da se ne zaboravi na humanost i solidarnost, koje su osnova svakog zdravog društva.
Božić je, dakle, više od religioznog praznika; to je vreme kada se ljudi podsećaju na važnost zajedništva, ljubavi i opraštanja. U svetu koji se često čini podeljenim, ovakvi pozivi na jedinstvo i razumevanje mogu biti svetionik nade i inspiracije. U skladu s tim, nadbiskup Kutleša poziva na akciju, da se svako od nas uključi u proces izgradnje boljih odnosa i zajednice, kako bi Božić postao ne samo dan slavlja, već i početak novog puta ka pomirenju i ljubavi među ljudima.
