Bivši britanski premijer Boris Džonson nedavno je izneo snažan poziv za slanje mirovnih trupa u Ukrajinu, smatrajući da bi to moglo značajno uticati na stav ruskog predsednika Vladimira Putina. U intervjuu za BBC, Džonson je istakao potrebu za trenutnim delovanjem kako bi se preokrenula trenutna situacija i kako bi se doprinelo stabilnosti u regionu.
Džonson veruje da bi raspoređivanje trupa u mirnim delovima Ukrajine moglo pomoći u smanjenju tenzija i povećanju šansi za postizanje trajnog mira. On je naglasio da bi, ako postoji plan da se pošalju trupe nakon rata, bilo logično da se to uradi i pre nego što dođe do primirja. Ovaj pristup je u skladu sa njegovim dugogodišnjim stavovima o potrebi za čvrstim odgovorom Zapada na rusku agresiju.
Tokom svog mandata kao premijer, Džonson je bio jedan od najglasnijih evropskih lidera koji su podržavali Ukrajinu, pružajući vojnu pomoć i podršku u sukobu sa Rusijom. Njegov apel za slanje mirovnih trupa dolazi u trenutku kada se situacija u Ukrajini i dalje pogoršava, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pokušaju da se pronađe rešenje za konflikt.
Džonson je takođe naglasio da bi prisustvo međunarodnih trupa moglo imati značajan uticaj na Putina, koji je, kako kaže, često reagovao na slabe signale sa Zapada. „Ako možemo da imamo plan za slanje trupa na terenu posle rata, zašto to ne bismo uradili sada?“, upitao je Džonson, pozivajući na hitnu akciju.
Ova izjava dolazi u vreme kada se mnogi analitičari i političari pitaju kakve su stvarne mogućnosti za postizanje mira u Ukrajini. Sukob traje već gotovo dve godine, a i dalje se čini da nema naznaka o smirivanju tenzija. Rusija nastavlja sa svojim vojnim operacijama, dok Ukrajina, uz podršku Zapada, pokušava da se odbrani i oslobodi okupirana područja.
Džonsonov poziv za slanjem trupa može se smatrati kontroverznim, s obzirom na to da bi takav potez mogao povećati napetosti između NATO-a i Rusije. Mnogi se pitaju da li bi prisustvo stranih trupa moglo izazvati dodatne sukobe ili čak uvući više zemalja u rat. Međutim, Džonson veruje da je sada vreme za odlučne korake kako bi se pokazalo da Zapad ne odustaje od podrške Ukrajini.
Osim vojne pomoći, Džonson je takođe naglasio važnost humanitarne pomoći i podrške izbeglicama koje su pobegle od sukoba. U poslednjim izveštajima, milioni ljudi su napustili Ukrajinu, tražeći sigurnost u susednim zemljama i širom Evrope. Džonson je apelovao na međunarodnu zajednicu da još više poveća svoje napore u pomaganju onima koji pate zbog rata.
Džonsonov poziv dolazi u trenutku kada se čini da su neki zapadni lideri postali skeptični prema ideji o slanju dodatnih trupa u Ukrajinu. Mnogi se pitaju da li bi takav potez mogao izazvati reakciju Rusije, koja je već pokazala da nije spremna da se povuče ili pregovara pod pritiskom.
Međutim, Džonson veruje da je važno da Zapad pokaže jedinstvo i odlučnost u suočavanju s ruskom agresijom. „Svi moramo da se okupimo i pokažemo da nećemo tolerisati ovakvo ponašanje“, rekao je Džonson, naglašavajući važnost međunarodne solidarnosti i zajedničkog delovanja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da pitanje Ukrajine ostaje ključno i da će međunarodna zajednica morati da preduzme odlučne korake kako bi se osiguralo da se sukob ne pogorša i da se pronađe mirno rešenje. Džonsonov poziv za slanjem mirovnih trupa može biti samo jedan od načina na koji se može pokušati preokrenuti trenutni trend i stvoriti uslovi za trajni mir.
