U svetu godišnje više od 700.000 ljudi umre zbog posledica uzimanja falsifikovanih lekova, a ta pojava nije strana ni našem tržištu. Ove alarmantne informacije iznete su na međunarodnoj konferenciji „Svet protiv falsifikovanih i substandardnih medicinskih proizvoda“, koja je održana u Beogradu. Profesorka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Mira Zečević, istakla je važnost borbe protiv falsifikovanih lekova i pružila savete kako se zaštititi od ove opasnosti.
Prema rečima profesorke Zečević, proizvodnja i distribucija falsifikovanih lekova predstavljaju veliki problem, a borba protiv ove pošasti je intenzivna. „Mi se borimo zakonskim propisima i intenzivnom saradnjom među sektorima nadležnih institucija, struke i pacijenata. Pacijenti su dužni da prijave svom lekaru ili farmaceutu kada primete da je neki lek sumnjivog kvaliteta ili smanjene efikasnosti“, rekla je ona.
Pacijenti imaju mogućnost da prijave neželjena dejstva lekova nadležnoj instituciji, kao što je Centar za neželjene efekte pri Agenciji za lekove i medicinska sredstva ili direktno inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja. Ovo je ključno za identifikaciju i brzo delovanje protiv falsifikovanih proizvoda.
Jedan od ključnih saveta koje je pružila profesorka Zečević je da lekove treba nabavljati isključivo u apotekama. „Apoteke su jedini garant efikasnosti, bezbednosti i kvaliteta lekova“, naglasila je ona. U apotekama se izdaju registrovani lekovi koji su prošli sve neophodne kontrole, što smanjuje rizik od kupovine falsifikovanih proizvoda.
Internet je, nažalost, postao značajan izvor falsifikovanih lekova, pri čemu se procenjuje da čak 50% lekova koji se nabavljaju putem interneta može biti falsifikat. „U našoj zemlji je zabranjena prodaja lekova preko interneta, a oni koji to krše rizikuju ne samo zakonsku odgovornost, već i svoje zdravlje“, upozorila je profesorka. Falsifikovani lekovi često ne sadrže aktivnu supstancu ili je sadrže u nedovoljnim količinama, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Osim nedostatka delovanja, falsifikovani lekovi mogu sadržati i otrovne sastojke. Prema rečima profesorke Zečević, smrtnost uzrokovana ovim lekovima nije samo rezultat njihove neefikasnosti, već i trovanja. „Pronađene su supstance kao što su antifriz, otrov za miševe i drugi opasni sastojci. Pacijent može umreti od trovanja ako koristi takav lek“, naglasila je ona.
Takođe, lekovi kojima je istekao rok trajanja, a koji se nalaze u prometu, predstavljaju dodatni rizik. „Pacijent je dužan da takav lek dostavi apotekama koje su imenovane za prikupljanje farmaceutskog otpada“, rekla je profesorka. Ovi lekovi ne smeju da se nađu na tržištu jer zagađuju prirodnu sredinu i predstavljaju opasnost za zdravlje.
Profesorka Zečević je još jednom naglasila da građani nikako ne treba da kupuju lekove na crnom tržištu ili putem interneta. „Ponavljam, treba nabavljati isključivo u apotekama“, zaključila je.
U svetlu ovih informacija, važno je da građani budu svesni rizika povezanih sa falsifikovanim lekovima i da se pridržavaju saveta stručnjaka. Saradnja između pacijenata, farmaceuta i nadležnih institucija je ključna u borbi protiv ove opasnosti koja ugrožava zdravlje mnogih ljudi. Edukacija i informisanost su prvi koraci ka smanjenju broja slučajeva trovanja i smrtnosti uzrokovanih falsifikovanim lekovima.
