Izdavačka kuća Buka (Booka) objavila je novi roman poznatog pisca Miljenka Jergovića pod nazivom „1983.“, koji donosi jedinstven uvid u duh Sarajeva osamdesetih godina prošlog veka. Ova knjiga se fokusira na prelomnu godinu pred Zimske olimpijske igre, koje su održane u Sarajevu 1984. godine, i kroz 33 fragmenta pruža intiman portret tog perioda.
U romanu, Jergović rekonstruira svakodnevicu grada kroz prizmu ličnih sećanja i značajnih kulturnih događaja. U tom kontekstu, autor ističe da je u toj godini košarkaškom klubu Šibenka „bilo pokradeno prvenstvo“, a u isto vreme se dešavalo i mnoštvo drugih važnih stvari. Naime, Danilo Kiš je objavio svoju značajnu knjigu „Enciklopedija mrtvih“, dok je popularni muzičar Bajaga izdao svoj prvi album. Ovi događaji iz sfere sporta i umetnosti postavljaju pozadinu za Jergovićevu naraciju, koja se bavi istraživanjem identiteta i kolektivnog pamćenja.
Miljenko Jergović, koji je tada imao samo 17 godina, opisuje svoju mladalačku opsesiju gradom – njegove ulice, knjižare, kafiće, i klubove. U romanu se provlači i ljubav prema muzici, posebno pank i rok zvuku, što dodatno oslikava duh vremena. Ovaj pristup omogućava čitatelju da doživi Sarajevo kao mesto ne samo političkih, već i kulturnih i društvenih previranja.
Knjiga „1983.“ je više od običnog romana; ona je svedočanstvo o jednom vremenu koje je oblikovalo generacije. Jergović koristi svoju literarnu veštinu da bi prikazao kako su mali, svakodnevni trenuci, uz velike istorijske događaje, uticali na život običnih ljudi. Njegov stil pisanja je emotivan, a fragmenti se često prepliću, stvarajući složenu sliku o gradu koji se suočava sa promenama i izazovima.
Buka naglašava da je Jergovićev roman relevantan ne samo za razumevanje prošlosti, već i za analizu savremenih društvenih i političkih fenomena. S obzirom na trenutne okolnosti u regionu, autorov uvid u duh Sarajeva iz 1983. može poslužiti kao ogledalo za razmatranje identiteta i kulture, koji se često nalaze pod pritiskom.
Osim toga, roman se bavi i temom nostalgije, koja je prisutna u mnogim Jergovićevim delima. Nostalgija za izgubljenim vremenima, ali i za mestima koja su ostala u sećanju, oblikuje naraciju i čini je univerzalnom. Kroz Jergovićevu prizmu, čitatelj može da oseti i težinu prošlosti i radost mladalačkih trenutaka, što dodatno obogaćuje iskustvo čitanja.
Očekuje se da će „1983.“ naići na pozitivan prijem kod publike, ne samo zbog Jergovićevog ugleda kao jednog od najvažnijih savremenih autora, već i zbog njegove sposobnosti da na specifičan način poveže lične i kolektivne istorije. U vremenu kada je potreba za razumevanjem prošlosti veća nego ikada, ovakva dela postaju ključna za očuvanje identiteta i kulture.
U zaključku, roman „1983.“ predstavlja značajan doprinos srpskoj književnosti, a njegova objava je prilika da se ponovo razmisli o važnosti umetnosti, kulture i sećanja u oblikovanju društva. S obzirom na sve što se dešavalo u tom periodu, Jergović uspeva da kroz svoje pisanje prenese duh jednog vremena, čineći ga relevantnim i za današnje čitatelje.
