Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine identifikovala bolest „iks“ kao potencijalnu pretnju po globalno zdravlje, i to pre nego što je svet saznao za COVID-19. Ova bolest, koja se označava sa „x“ zbog nepoznatog uzročnika, predstavlja izazov za epidemiologe i javno zdravstvo jer se može brzo širiti i izazvati pandemiju. Prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, bolest „iks“ može početi od nepoznatog uzročnika koji se prenosi na ljude, a zatim se širi među populacijom, što može dovesti do visoke stope smrtnosti.
Radovanović objašnjava da je termin „x“ korišćen zbog trenutne neizvesnosti u vezi sa uzročnikom bolesti. Postoje različiti mogući uzročnici, ali nijedan nije konkretno identifikovan. Epidemiolozi smatraju da bi uzročnik mogao biti životinjskog porekla, što je često slučaj kod novih bolesti. U slučaju da ljudski organizam nema imunitet prema toj bolesti, mogla bi se dogoditi pandemija.
Jedan od potencijalnih kandidata za uzročnika bolesti „iks“ je ptičiji grip. Iako se ptičiji grip teško prenosi na ljude, mutacije virusa bi mogle olakšati prenos. Radovanović naglašava da bi se, ukoliko bi došlo do nove varijante ptičijeg gripa koja se lako prenosi, smrtnost mogla povećati na čak 50%. U tom slučaju, ako se virus počne prenositi sa čoveka na čoveka, odmah bi nastala pandemija.
Epidemiolog upozorava na važnost pripreme i opreza. Neizvesnost u vezi s uzročnikom bolesti „iks“ čini situaciju još komplikovanijom. Štaviše, on ističe da je potrebno imati rezerve zaštitne opreme, poput maski i vakcina, kako bi se pripremili za eventualne izbijanje bolesti. „Najveća pretnja čovečanstvu je virus, a ne nuklearni rat ili meteor“, zaključuje Radovanović, dodajući da trenutno nema mesta panici, ali da je važno ostati na oprezu.
Pored ptičijeg gripa, postoje i drugi virusi koji bi mogli izazvati bolest „iks“. Na primer, različiti sojevi virusa gripe ili koronavirusi koji su do sada bili ograničeni na životinje mogu postati uzročnici bolesti. Prema rečima stručnjaka, praćenje tih virusa je ključno za sprečavanje potencijalnih pandemija.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, važno je da javnost bude svesna pretnji koje bolesti poput „iks“ predstavljaju. Informisanje građana o mogućim znakovima i simptomima bolesti, kao i o načinima prevencije, može pomoći da se smanji rizik od širenja bolesti. Takođe, povećana saradnja između zemalja i zdravstvenih organizacija može doprineti bržem otkrivanju i suzbijanju novih bolesti pre nego što postanu pandemijske.
U svetu koji je već bio pogođen pandemijom COVID-19, važno je da se ne zaboravi na druge potencijalne pretnje. SZO i dalje prati situaciju i istražuje mogućnosti za prevenciju bolesti „iks“. Razvijanje vakcina i terapija za nove viruse mora ostati prioritet kako bi se zaštitilo globalno zdravlje.
S obzirom na sve navedeno, zdravstvene vlasti pozivaju građane da ostanu informisani i svesni mogućih rizika. Priprema za moguće izbijanje bolesti „iks“ ne bi trebala biti zanemarena, jer su brze reakcije i spremnost ključne za očuvanje zdravlja i života ljudi. U svetu punom neizvesnosti, jedino što možemo učiniti je da budemo proaktivni u zaštiti sebe i drugih.
