Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine, pre nego što je svet bio suočen s pandemijom kovida 19, identifikovala bolest poznatu kao „iks“ (X) kao potencijalnu pretnju za javno zdravlje. Ova bolest ostaje misterija, jer se njen uzročnik još uvek ne zna, a epidemiolozi upozoravaju na brzinu širenja bolesti i mogućnost izbijanja pandemije. Prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, bolest „iks“ može se proširiti na ljudsku populaciju poput koronavirusa, uzrokujući ozbiljne posledice.
Bolest „iks“ je označena sa „X“ iz razloga što ne postoji definisan uzročnik. Zoran Radovanović ističe da bi, da bi došlo do pandemije, otpornost ljudi na ovu bolest morala biti nula. U tom slučaju, širenje bolesti bi moglo da izazove masovno oboljenje sa visokom stopom smrtnosti. Prema njegovim rečima, najverovatnije je da će uzročnik doći iz životinjskog sveta, s obzirom na to da su mnoge pandemije u prošlosti imale sličan izvor.
Jedan od potencijalnih uzroka bolesti „iks“ mogao bi biti ptičiji grip, koji iako se teško prenosi na ljude, može postati ozbiljna pretnja ukoliko dođe do mutacije koja bi olakšala prenos između ljudi. U tom slučaju, smrtnost bi mogla biti izuzetno visoka, čak do 50%, što dodatno naglašava potrebu za praćenjem i istraživanjem potencijalnih virusa.
Zoran Radovanović upozorava da je neizvesnost velika, jer ne možemo predvideti koji virus će izazvati sledeću pandemiju. Zbog toga je važno ostati na oprezu, imati rezerve medicinske opreme, maski i vakcina kako bismo bili spremni na eventualne izazove. On naglašava da je najveća pretnja čovečanstvu virus, a ne nuklearni rat ili meteor.
Generalni direktor SZO, Tedros Gebrejesus, je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu istakao važnost pripreme za bolest „iks“. On je izrazio nadu da će zemlje do maja 2024. godine postići sporazum o pandemiji koji će objediniti iskustva i rešenja iz prethodnih kriza. Takođe je naglasio da je važno biti spreman na nepoznate izazove i da bi se trebalo pripremiti za potencijalne pretnje.
Gebrejesus je rekao da postoje nepoznate stvari koje se mogu desiti, a da je ključno biti spreman na sve. Na panel diskusiji pod nazivom „Priprema za bolest X“, on je naglasio da ne bi trebalo da se suočimo s budućim izazovima nepripremljeni. U tom smislu, SZO prepoznaje potrebu za globalnom saradnjom i razmenom informacija kako bi se bolje pripremili za buduće pandemije.
Uprkos zabrinutosti oko bolesti „iks“, stručnjaci naglašavaju da trenutno nema mesta panici. Iako je neizvesnost prisutna, važno je ostati informisan i spreman. Epidemije su deo ljudske istorije, a naučna zajednica nastavlja da istražuje moguće uzročnike i načine sprečavanja širenja bolesti. Od ključnog je značaja da se razviju odgovarajuće strategije i planovi kako bi se zaštitila javnost i smanjila mogućnost izbijanja pandemije.
U zaključku, bolest „iks“ predstavlja ozbiljnu pretnju za globalno zdravlje, a SZO i stručnjaci iz oblasti epidemiologije pozivaju na proaktivno delovanje i pripremu. Razvijanje vakcina, jačanje zdravstvenih sistema i međunarodna saradnja ključni su faktori u borbi protiv potencijalnih pandemija, a svaka zemlja treba da igra aktivnu ulogu u ovom procesu. S obzirom na sve prethodne iskustva, jasno je da je potrebno naučiti iz prošlosti kako bismo se pripremili za buduće izazove.
