Ovogodišnja sezona gripa u Srbiji donosi nove izazove, a jedan od glavnih razloga za to je soj virusa A(H3N2), koji se karakteriše značajnim mutacijama u odnosu na prethodne godine. Epidemiolog Zoran Radovanović ističe da je ovaj virus zarazniji i može dovesti do većeg broja hospitalizacija. Sezona gripa je počela ranije nego obično, otprilike četiri nedelje ranije nego tokom prethodnih godina.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je još 2018. godine upozorila na potencijalnu pretnju bolesti označene kao „x“, o kojoj se trenutno malo zna. Epidemiolozi navode da bi se njen uzročnik mogao pojaviti iz životinjskog sveta, a pandemija bi mogla nastati ako ljudski imunitet na tu bolest bude nizak. U tom slučaju, bolest bi se mogla brzo proširiti među ljudima, uz visoku stopu smrtnosti. Radovanović naglašava da je neizvesnost velika, ali da u ovom trenutku nema mesta panici.
Grip u Srbiji već beleži porast broja obolelih, a nedavno su epidemiolozi potvrdili da je grip prešao epidemijski prag. Radovanović smatra da, iako je sezona gripa u punom jeku, njen vrhunac još nije dostignut. Zdravstveni sistemi u mnogim evropskim zemljama beleže visoku aktivnost gripa, a novi soj virusa A(H3N2) je dominantan i uzrokuje ozbiljan pritisak na zdravstvene usluge.
Grip je, kako se navodi, ove godine postao zarazniji zbog izmenjenog tipa virusa koji je pretrpeo sedam mutacija. Zbog toga je vakcina, koja je razvijena pre tih promena, manje efikasna, što može objasniti porast hospitalizacija. Brz porast super gripa, izmenjenog tipa A(H3N2), beleži se od avgusta, a virus se širi u oko 30 zemalja.
SZO je u svom izveštaju naglasila da je grip, kao i svake zime, prisutan, ali da se ova godina razlikuje po jačini i brzini širenja. U nekim zemljama, uključujući Srbiju, više od polovine testiranih pacijenata pozitivno je na grip. Zbog trenutne epidemiološke situacije, usled povećanog broja obolelih od respiratornih infekcija, u mnogim zdravstvenim ustanovama uvedene su zabrane poseta hospitalizovanim pacijentima.
Epidemiolog Radovanović upozorava na mogućnost da bolest „x“ postane stvarnost ukoliko se pojavi novi uzročnik koji bi mogao izazvati pandemiju. Na primer, ptičiji grip, koji se teško prenosi sa životinja na ljude, mogao bi mutirati i postati opasniji. Ako se to dogodi, smrtnost bi mogla dostići 50%. U tom slučaju, ako virus počne da se prenosi sa čoveka na čoveka, pandemija bi mogla brzo da se širi.
U svetlu svih ovih informacija, zdravstvene vlasti preporučuju građanima da preduzmu zaštitne mere, uključujući nošenje maski i vakcinaciju, kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa. Radovanović naglašava važnost pripreme rezervi zaštitnih sredstava, jer je virus trenutno najveća pretnja čovečanstvu. U proteklim nedeljama, zdravstveni centri su već primetili porast broja pacijenata sa simptomima sličnim gripu, što dodatno naglašava potrebu za oprezom.
U zaključku, sezona gripa u Srbiji donosi nove izazove, a zdravstvene vlasti i stručnjaci pozivaju na oprez i proaktivno delovanje kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa. Neizvesnost oko potencijalnog uzročnika bolesti „x“ dodatno naglašava potrebu za stalnim praćenjem situacije i spremnošću na brzo reagovanje.
