Ova sezona u poljoprivredi u Srbiji donosi ohrabrujuće rezultate, iako se ne može smatrati rekordnom. Očekuje se da će ukupan prinos voćnih kultura premašiti milion i po tona, a vremenske prilike su bile povoljne za uzgoj voća. Međutim, prekomerni prinos može stvoriti probleme velikim proizvođačima koji se bore da povrate uložena sredstva. S druge strane, država može očekivati značajne prihode od izvoza, što će pozitivno uticati na bruto domaći proizvod.
Agroekonomista Milan Prostran navodi da je rod kajsija sličan onome od pre četiri godine, s očekivanim prinosom od skoro 50.000 tona. Očekuje se i rekordna proizvodnja šljive, dok su trešnje i višnje takođe imale dobar rod. Breskve su u dobrom stanju, dok će jabuke i kruške tek uskoro biti dostupne. Prostran ističe da je ova godina pravo osveženje za voćare.
Međutim, izazovi se javljaju zbog velikih količina voća koje se nude na tržištu. Proizvođači nisu zadovoljni trenutnim berzanskim cenama, a država pokušava da ublaži nezadovoljstvo putem subvencija. Prostran smatra da će povećanje vrednosti poljoprivrede smanjiti potrebu za uvozom.
Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, ukazuje da višak voća neće propasti, jer se većina koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju rakije, vina, sokova i džemova. Otkupne cene za voće koje ide u industriju su niže, što podstiče proizvođače da prodaju svoj rod direktno toj industriji. U čačanskom kraju berba kajsija je u punom jeku, a domaćice će iskoristiti povoljne cene za pripremu slatka i džemova.
S obzirom na trenutne cene, tegle džema u marketima kreću se od 236 do 680 dinara, što može uticati na odluke potrošača. Jevremović naglašava da će prihodi od izvoza biti značajni, ali se postavlja pitanje kada će početi, s obzirom na to da je prevelika ponuda snizila otkupne cene više nego što se očekivalo. Proizvođači su zabrinuti da bi mogli preći u gubitak, posebno zbog loših prinosа iz prethodnih godina.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nenad Magazin, predviđa da će Srbija imati jednu od najrodnijih voćarskih godina u poslednjoj deceniji. Iako je očekivan prinos visok, postoji zabrinutost da cene neće pratiti povećanu proizvodnju, posebno kada je u pitanju šljiva.
U međuvremenu, stanje sa žitaricama izgleda izvanredno. Proizvođači su zadovoljni prinosima pšenice, raži, ovsa i ječma, a agroekonomista Prostran ističe da će rekordni prinosi obezbediti prehrambenu sigurnost. Ratarske kulture, kao što su kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret, trenutno izgledaju veoma dobro, sa blizu dva miliona hektara pod njima.
Ipak, poljoprivrednici su svesni da su nepogode i suša stalna pretnja, te se sa oprezom iznose prognoze o prihodima. Dragan Jovanović iz Aranđelovca, koji ima hektar pod višnjom, kaže da je njegov rod ove godine bio izuzetno dobar, ali se suočava sa niskim otkupnim cenama. Prva klasa višanja košta 80 dinara po kilogramu, dok se druga klasa prodaje za 35 do 40 dinara, što dodatno komplikuje situaciju za proizvođače.
U zaključku, iako poljoprivredna godina donosi dobre rezultate, izazovi poput niskih cena i prevelike ponude ostaju prisutni. Proizvođači se nadaju da će se situacija poboljšati i da će država podržati njihov rad kroz subvencije i druge mere. Očekivanja su velika, ali realnost donosi i svoje izazove.
