Beograd i drugi gradovi u Srbiji su tokom večeri svedočili nastavku blokada koje su organizovale male grupe studenata, uz podršku građana. Ove akcije blokade se odvijaju na različitim lokacijama, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš, pa čak i neka manja mesta.
U Beogradu, Brankova ulica na Zelenom vencu je ponovo zatvorena za saobraćaj, dok je Brankov most ostao otvoren. Na Autokomandi i u centru Beograda, Svetogorska ulica je takođe blokirana, a na Banovom brdu se blokira raskrsnica kod pijace. Na Bulevaru Kralja Aleksandra, nekoliko tačaka je zatvoreno za saobraćaj, uključujući područje ispred hotela „Metropol“, Elektrotehničkog fakulteta, kao i raskrsnicu sa Batutovom ulicom i kod Cvetkove pijace.
Raskrsnica na Ruzveltovoj i Kraljice Marije takođe je zatvorena, a Ustanička ulica je blokirana na dva mesta – kod raskrsnice s Vojislavom Ilićem i kod zgrade pošte. Kružni tok kod Bogoslovije je ponovo zatvoren, dok je Trg Slavija otvoren za prolaz vozila.
U Novom Beogradu, građani su zauzeli ulicu ispred Opštine, neprekidno prelazeći ulicu. U Zemunu, bulevar Nikole Tesle je blokiran od raskrsnice sa Džona Kenedija, što dodatno usložnjava saobraćaj u ovom delu grada.
Osim u Beogradu, protesti su se proširili i na druge gradove. U Sopotu i Mladenovcu, grupe građana su blokirale magistralni put, dok su u Novom Sadu zatvorene brojne raskrsnice, uključujući Varadinski most i most Duga. Niš je takođe pogođen ovim protestima, gde su blokirane četiri najveće raskrsnice. Čačak i Gornji Milanovac su takođe svedoci blokada, a Raška je blokirala Ibarsku magistralu, izazivajući dodatne poteškoće u saobraćaju.
Ove blokade predstavljaju deo šireg protesta koji je pokrenut među studentima i građanima, a motivi za njih su različiti. Mnogi učesnici ističu nezadovoljstvo trenutnom politikom i stanjem u društvu. Oni traže promene u obrazovnom sistemu, veću podršku mladima, kao i bolje uslove života. Studenti, koji su često na čelu ovih protesta, ističu svoju zabrinutost zbog budućnosti i nedostatka prilika za zapošljavanje.
Podrška građana ovim akcijama pokazuje da se nezadovoljstvo ne odnosi samo na studente, već da je to širi problem koji se tiče svih slojeva društva. Mnogi građani smatraju da su njihove potrebe i interesi često zapostavljeni od strane vlasti, što ih dovodi do toga da se pridruže protestima i blokadama.
Ove akcije su izazvale različite reakcije u javnosti. Dok neki podržavaju proteste kao način izražavanja nezadovoljstva, drugi smatraju da blokade ometaju svakodnevni život i poslovanje. Policija je, kako se izveštava, prisutna na terenu kako bi obezbedila javni red i mir, ali za sada nije došlo do većih incidenata.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se protesti i blokade ne dešavaju samo u Srbiji, već i širom sveta, gde se ljudi okupljaju da izraze svoje stavove i traže promene. U ovom trenutku, srpska javnost prati razvoj situacije, dok se i dalje postavljaju pitanja o budućnosti obrazovanja, zaposlenosti, i opšteg društvenog stanja u zemlji.
U svakom slučaju, trenutne blokade su jasan signal vlastima da je potrebno slušati glas naroda i raditi na rešenjima koja će zadovoljiti sve slojeve društva. U narednim danima, očekuje se da će se situacija razvijati, a protesti možda dobiti i nove forme izražavanja nezadovoljstva.
