Zbog sve dublje političke paralize u Vašingtonu, Sjedinjenim Američkim Državama ponovo preti blokada rada vlade, što bi moglo imati ozbiljne posledice za više od dva miliona saveznih službenika. Ako Kongres ne postigne dogovor o finansiranju u poslednjem trenutku, Sjedinjene Američke Države suočiće se s blokadom koja bi mogla imati nesagledive posledice po američku ekonomiju.
Trenutni godišnji budžet savezne vlade ističe 30. septembra 2025. godine, a novi budžet za fiskalnu 2026. godinu mora da pokrije period od 1. oktobra 2025. do 30. septembra 2026. Godišnji budžet deli rashode na obavezne i diskrecione. Obavezni rashodi, kao što su socijalno osiguranje, kontrola letenja i vojska, automatski su odobreni, dok diskrecioni rashodi moraju da se odobre svake godine kroz 12 zakona o izdvajanjima koje donosi Kongres. Ako ti zakoni ne budu usvojeni, dolazi do „blokade,“ što znači obustavu neesencijalnih javnih službi, osim ako Kongres ne usvoji privremenu meru poznatu kao rezolucija o kontinuiranom finansiranju.
Od 1980. godine bilo je 14 takvih blokada. U slučaju blokade, službenici koji rade na neesencijalnim poslovima bivaju poslati na prinudni neplaćeni odmor, dok esencijalni službenici moraju da nastave da rade bez plate. Nakon završetka blokade, svi zaposleni dobijaju retroaktivno isplaćene zarade.
Tokom 2023. godine, tri uzastopne rezolucije o kontinuiranom finansiranju sprečile su blokadu, omogućivši privremeni rad saveznih službi. Slična situacija se ponovila i u fiskalnoj 2025. godini, kada su usvojene privremene rezolucije koje su omogućile diskreciono trošenje.
Jedan od glavnih problema je što rezolucija o kontinuiranom finansiranju u Senatu zahteva 60 od 100 glasova, dok je u Predstavničkom domu dovoljna prosta većina. U Senatu se nalazi 53 republikanca, 45 demokrata i 2 nezavisna senatora koji glasaju sa demokratama. Za usvajanje nove privremene rezolucije potrebna je podrška najmanje sedam demokratskih senatora, dok demokrate uslovljavaju svoju podršku očuvanjem određenih socijalnih rashoda.
Obustava diskrecionog trošenja, koje čini 27 odsto ukupne potrošnje federalne vlade, ima značajne posledice. To dovodi do privremenog smanjenja javnih usluga i smanjenja potrošnje državnih službenika na neplaćenom odmoru, što utiče na proizvodnju u drugim sektorima i, samim tim, na bruto domaći proizvod (BDP). Procene ekonomista sugerišu da bi svaka nedelja blokade mogla smanjiti realni kvartalni BDP između 0,1 i 0,3 odsto, dok bi mesec dana blokade mogao smanjiti BDP od 0,5 do 1,5 odsto.
Kamatne stope na američke državne obveznice bi porasle, jer bi investitori smatrali da raste rizik od neizvršenja obaveza. Blokada bi dodatno podgrejala strahovanja od nemogućnosti otplate duga 2025. godine, što bi otežalo dogovor o podizanju gornje granice zaduživanja. Više kamatne stope na državni dug mogle bi izazvati rast kamata širom tržišta, uključujući stambene kredite, što bi dodatno pogoršalo krizu na tržištu nekretnina.
Osim toga, mnogi državni statistički podaci, neophodni investitorima i Federalnim rezervama, ne bi bili dostupni, jer ih proizvode vladine agencije koje bi bile zatvorene. Kao rezultat toga, cene akcija bi mogle da padnu usled viših kamata, smanjene ekonomske aktivnosti i netransparentnosti tržišta.
U ovom trenutku, političko nadmudrivanje u Vašingtonu može imati dalekosežne posledice, i to ne samo za vladu, već i za širu ekonomiju i svakodnevni život građana. Da li će Kongres uspeti da postigne dogovor i izbegne blokadu, ostaje da se vidi u narednim satima.
