TIRANA – Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je oštar stav o humanitarnoj situaciji u Pojasu Gaze tokom šestog Samita Evropske političke zajednice (EPZ) koji se održava u Tirani. On je označio izraelsku blokadu humanitarne pomoći kao „neprihvatljivu“ i naglasio da je trenutna humanitarna kriza u Gazi dostigla alarmantan nivo od početka sukoba u oktobru 2023. godine. Makron je istakao da je prekid vatre između Izraela i Hamasa prioritet i da se nada da će uskoro razgovarati o rešenju sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Tramp je, s druge strane, takođe govorio o rastućoj gladi u Gazi, naglašavajući potrebu za hitnom humanitarnom pomoći. Ovaj samit je okupio lidere iz 27 članica EU i 20 drugih zemalja, a među njima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da nije učestvovala u sastanku sa liderima Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Poljske i Ukrajine jer Italija nije spremna da šalje svoje vojnike u Ukrajinu. Meloni je naglasila važnost doslednosti u politici, ukazujući na to da Italija jasno stavlja do znanja da se ne želi uključiti u vojne misije u Ukrajini.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, poručila je da EU želi potpuni i bezuslovni prekid vatre i pravedan mir u Ukrajini, dodajući da je cilj dostići trajnu bezbednost za celu Evropu. Ona je istakla da je potrebno dodatno pojačati pritisak na Rusiju da se uključi u pregovore kako bi se postigao mir.
Albanski premijer Edi Rama je naglasio da je na samitu vođena intenzivna diskusija o novoj Evropi, uključujući očuvanje demokratskih vrednosti i povećanje ulaganja u inovacije. Rama je istakao da je dan bio plodotvoran i da su doneti važni zaključci.
Britanski premijer Kir Starmer je, nakon sastanka sa Zelenskim, izjavio da je pozicija Rusije u pregovorima o prekidu vatre neprihvatljiva i da će evropski lideri koordinirati svoj odgovor. Starmer je istakao potrebu za jedinstvenim pristupom u rešavanju problema sa Rusijom.
Makron je naglasio da je neophodno nastaviti sa „intenzivnim pritiskom“ na Rusiju jer ona nije spremna da prekine vatru. On je ukazao na to da Evropa mora da bude jedinstvena u svojoj podršci Ukrajini.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je na samitu pozvao Evropu da ohrabri pregovore između Ukrajine i Rusije bez postavljanja uslova, kao i da pokaže interesovanje za humanitarnu situaciju u Gazi. On je naglasio da se mora reći „stop“ neviđenoj katastrofi koja se dešava u Gazi.
Ursula fon der Lajen je takođe najavila nove sankcije protiv Rusije, uključujući i mere koje će se odnositi na Severni tok 1 i 2. Ona je istakla da će EU pojačati pritisak na Rusiju zbog njenog ponašanja tokom pregovora.
Tijana Meloni je ponovila poziv na trenutni prekid vatre u Ukrajini, naglašavajući da se mora raditi na postizanju mira. Ona je istakla da Evropa ne sme da odustane od svojih zahteva za mir.
Samit u Tirani je bio prilika za lidera Crne Gore, Jakova Milatovića, da promoviše svoju zemlju kao naprednu državu kandidat za članstvo u EU. Milatović je istakao važnost otvorenog dijaloga sa zemljama članicama.
Na kraju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta naglasio je da će Evropa ostati posvećena evrointegracijama i da je važno raditi na jačanju međunarodnog prava i trgovine. On je ukazao na to da je bezbednost Ukrajine i bezbednost Evrope.
Ovaj samit je pokazao jedinstvo evropskih lidera u suočavanju sa trenutnim izazovima, kako na političkom, tako i na humanitarnom planu, i naglasio potrebu za koordinacijom u rešavanju globalnih kriza.
