Prema podacima koje je objavio Evrostat, Evropska unija je tokom prvog kvartala 2025. godine zabeležila ukupno 454,4 miliona noćenja u turističkom smeštaju. Ovaj broj predstavlja blagi pad od 0,2 procenta u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni uzrok ovog opadanja su pomeranja praznika u kalendaru, posebno prelazak uskršnjih praznika i školskih raspusta iz marta u april.
U analizi po mesecima, broj noćenja je pokazao različite trendove. U januaru je zabeležen rast od 3,5 procenata u odnosu na prethodnu godinu, sa ukupno 139 miliona noćenja. Međutim, februar je doživeo pad od 0,8 procenata, sa 147,7 miliona noćenja, dok je mart takođe zabeležio opadanje od 2,7 procenata, sa 167,7 miliona noćenja.
Strani gosti su čininili 45,6 procenata ukupnog broja noćenja, ali su ovi podaci značajno varirali među različitim državama članicama Evropske unije. Na Malti je udeo stranih turista bio najviši, sa 91,2 procenata, dok su Kipar i Luksemburg imali udelima od 85,7 i 80,4 procenata, redom. S druge strane, Poljska je imala najniži udeo stranih turista, koji je iznosio samo 18,6 procenata, dok su Rumunija i Nemačka zabeležile udelima od 20,1 i 20,2 procenata.
Analizirajući dolaske gostiju iz inostranstva, najveći rast je zabeležen u Letoniji, gde je broj stranih turista porastao za 18,5 procenata. Malta je takođe zabeležila značajan rast od 17,2 procenata, dok je Finska imala porast od 10,6 procenata. Nasuprot tome, Irska je doživela najveći pad, sa smanjenjem od 23,1 procenata, dok su Hrvatska i Švedska registrovale opadanje od 16,7 i 11,5 procenata.
Ovi podaci ukazuju na to da je evropski turizam zadržao stabilnost tokom prva tri meseca godine, uprkos sezonskim i kalendarskim faktorima koji su uticali na rezultate. Očekuje se da bi se ovi faktori mogli kompenzovati u narednom kvartalu, što može pozitivno uticati na turističku industriju.
Pored ovih statističkih podataka, važno je napomenuti da su turistički trendovi često podložni promenama, a sezonska putovanja, kao i ekonomski uslovi, igraju značajnu ulogu u oblikovanju turističkog sektora. U ovom kontekstu, prilagođavanje ponude i strategija promocije od strane turističkih agencija i lokalnih vlasti može doprineti poboljšanju broja posetilaca.
Osim toga, globalne zdravstvene krize, poput pandemije COVID-19, takođe su ostavile traga na turističkom sektoru, što je dovelo do promene u preferencijama putnika. Sve više turista se odlučuje za odmore u prirodi, ruralnim područjima ili manje prometnim destinacijama, što može dodatno oblikovati buduće turističke trendove u Europi.
U zaključku, iako je zabeležen blagi pad u broju noćenja u prvom kvartalu 2025. godine, evropski turizam pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja. Razumevanje promena u navikama putnika i prilagođavanje strategija može biti ključno za oporavak i dalji rast ovog sektora. Kako se kalendar praznika menja, tako se i turistička ponuda mora prilagoditi kako bi zadovoljila potrebe i očekivanja današnjih putnika.
