Biznismen Vukašin Vule Gojak, major Srpske dobrovoljačke garde i blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, ubijen je pre 28 godina ispred svoje diskoteke „Ritz“ na beogradskom Košutnjaku. Ovaj incident se dogodio 6. septembra 1997. godine, kada je Gojak, sedeći u svom džipu „micubiši pajero“, postao žrtva prvog snajperskog ubistva u Beogradu. Gojak je bio na mestu zločina dva sata pre nego što je ubica, čekajući u zasedi, ispalio smrtonosni hitac sa udaljenosti od tridesetak metara, koji mu je probio staklo na automobilu i pogodio ga u vrat. Ubica nikada nije pronađen.
Ubistva iz snajperske puške tada su bila karakteristična za crnogorsko podzemlje, a iste godine, u Budvi su ubijeni Saša Labović i Đorđije Minja Bećir, sličnim metodama, a njihovi ubice i naručioci takođe nisu identifikovani. Beogradski mediji su odmah primetili da je „crnogorski recept“ za zločine postao prisutan i u Beogradu. U blizini mesta zločina, iste večeri, pronađena je snajperska puška iz koje je ispaljen hitac.
Postoje tri moguća motiva za Gojakovo ubistvo. Prvi motiv odnosi se na njegovu povezanost sa nestankom Ise Lera Džambe, poznatog u beogradskom podzemlju kao kralj Dorćola. Džamba je poslednji put viđen 1992. godine u kockarnici „Beograđanka“, koju je obezbeđivala Gojakova agencija „Delije“. Gojak i njegovi saradnici su te noći sprečili Džambu, koji je bio pijan i naoružan, da uđe u lokal. Gojak je kasnije tvrdio da nije imao veze sa nestankom Džambe, objašnjavajući da ga je udario u samoodbrani.
Drugi motiv za Gojakovo ubistvo može biti njegovo ulazak u nove poslovne poduhvate, uključujući suvlasništvo u nekoliko beogradskih kockarnica. Iako je njegovo ime bilo u nekim krugovima, nije se mnogo pominjalo u kontekstu visokog kriminala.
Treći motiv odnosi se na incident koji se odigrao nekoliko dana pre Gojakovog ubistva, kada je bio prisutan prilikom žestoke pucnjave u jednom kafiću na Zvezdari. Iako niko nije povređen, situacija je bila napeta i postojale su spekulacije o Gojakovoj ulozi u tom sukobu.
Uprkos njegovim pokušajima da se distancira od incidenta sa Džambom, sumnje su ostale. Arkan, Gojakov šef, kasnije mu je pomogao da postane suvlasnik, a zatim i vlasnik diskoteke „Ritz“, koja je postala popularno mesto okupljanja beogradske elite. Gojak je, kako se tvrdi, uspeo da se etablira kao važna figura u beogradskom noćnom životu, ali su njegovi poslovni poduhvati često bili obavijeni velom misterije i sumnje.
Mnogi veruju da je Gojakovo ubistvo bilo rezultat sukoba interesa u svetu kriminala i biznisa u Beogradu. Njegova smrt označila je prekretnicu u beogradskom podzemlju, gde su se metode obračuna sve više približavale onima koje su bile prisutne u crnogorskom podzemlju.
Danas, nakon više od dve decenije od njegovog ubistva, zločin ostaje nerasvetljen, a Gojakovo ime i dalje izaziva pažnju među istoričarima i istražiteljima koji se bave temama organizovanog kriminala u regionu. Iako su se pojavili različiti motivi i teorije o razlozima njegovog ubistva, činjenica je da je Vukašin Gojak bio ključna figura u turbulentnom vremenu Beograda, a njegova sudbina ostaje deo misterije koja okružuje srpsko podzemlje.
