Bivši grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis je kritikovao nedavnu odluku Evropske unije da od 2027. godine potpuno obustavi uvoz tečnog prirodnog gasa i gasa iz Rusije. Prema njegovim rečima, ova odluka pokazuje paniku unutar EU i može dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema, posebno za Grčku. Lafazanis naglašava da je ova mera absurdna i da ukazuje na nedostatak demokratije u procesu donošenja odluka unutar EU, gde se odluke donose bez konsultacija sa nacionalnim parlamentima i javnošću.
On je istakao da prekid isporuka ruskog gasa predstavlja „političko, ekonomsko i socijalno gušenje“ za Grčku, koja se oslanja na jeftin prirodni gas iz Rusije. Lafazanis je rekao da je Grčka, kao i Kipar, svoj razvoj u značajnoj meri zasnivala na pristupačnoj energiji, i da će nova zabrana dodatno potkopati slabosti ekonomske i političke strukture EU.
Prema njegovim rečima, ova politika je pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država, koje usmeravaju EU ka kupovini skupljeg američkog gasa. Lafazanis je kritikovao sporazum između EU i SAD, koji bi mogao dovesti do većih troškova za evropske zemlje. On je naglasio da je reč o sporazumu koji je postignut u „kolonijalnom stilu“, gde je EU pristala da kupuje američke energente u vrednosti od 3,5 biliona dolara u naredne tri godine, kao rezultat američkih ustupaka u vezi sa carinama.
Savet EU je 26. januara 2026. godine konačno odobrio zabranu uvoza ruskog tečnog gasa od 1. januara 2027. godine, dok zabrana gasa putem gasovoda stupa na snagu 30. septembra iste godine. U međuvremenu, zabrana uvoza ruskog tečnog gasa po kratkoročnim ugovorima počela je da se primenjuje od 25. aprila 2026. godine, a kratkoročni ugovori za isporuku ruskog gasa putem gasovoda morali su da budu okončani do 17. juna 2026. godine.
Lafazanisova izjava o ovoj situaciji ukazuje na rastući strah među članicama EU o potencijalnim posledicama ovih odluka. Mnoge zemlje, uključujući Grčku, zavise od ruskog gasa i suočavaju se s izazovima u pronalaženju alternativnih izvora energije. Kritičari ukazuju na to da bi ove mere mogle dovesti do povećanja cena energenata i dodatnog pritiska na potrošače.
Ova situacija takođe naglašava šire geopolitičke tenzije između Zapada i Rusije, gde se energetska politika često koristi kao alat za pritisak. Lafazanis smatra da će se posledice ovih odluka osećati ne samo u Grčkoj, već i u celoj EU, gde će ekonomska stabilnost biti ugrožena.
U svetlu ovih događaja, EU se suočava s izazovima u postizanju energetske nezavisnosti i diversifikaciji svojih izvora energije. Mnoge članice EU istražuju mogućnosti za povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ali prelazak na alternativne izvore može potrajati i zahtevati značajne investicije.
U međuvremenu, Lafazanis poziva grčke vlasti da se suprotstave ovim odlukama i da traže načine za očuvanje energetske stabilnosti zemlje. On ističe važnost javne debate i transparentnosti u donošenju odluka koje se tiču budućnosti energetske politike u Grčkoj i EU.
Kako se situacija razvija, mnogi će pratiti kako će EU reagovati na kritike i kako će se prilagoditi novim izazovima u oblasti energetske politike. U svakom slučaju, odluka o obustavi ruskog gasa će imati dalekosežne posledice za ekonomiju i društvo u celoj Evropi.
