Bivši ministar poljoprivrede i ruralnih poslova Kine, Tang Renđijan, osuđen je na smrtnu kaznu uslovno zbog primanja mita. Ova prvostepena presuda doneta je na Prelaznom narodnom sudu u Čangčunu, u provinciji Đilin. Sud je odlučio da suspenduje smrtnu kaznu na dve godine, uz obrazloženje da je Tang priznao svoje zločine.
Prema informacijama koje je prenela agencija Sinhua, Tang je tokom svog rada na različitim funkcijama od 2007. do 2024. godine primao mito u gotovini i imovini, čija ukupna vrednost premašuje 268 miliona juana, što je otprilike 32,1 miliona evra. Ova cifra ukazuje na ozbiljnost i razmere korupcije u kojoj je bio umešan.
Kineska Komunistička partija izbacila je Tanga iz svojih redova u novembru 2024. godine, šest meseci nakon što je antikorupciona agencija pokrenula istragu protiv njega. Tokom ovog perioda, Tang je smenjen sa svoje funkcije, što je deo šireg napora vlasti da se obračunaju sa korupcijom unutar državnih institucija. Ova istraga nije bila izolovana, već je usledila nakon sličnih akcija protiv drugih visokih zvaničnika, uključujući ministra odbrane Li Šangfua i njegovog prethodnika Vei Fenghea.
Tang Renđijan je služio kao guverner provincije Gansu od 2017. do 2020. godine pre nego što je postavljen za ministra poljoprivrede i ruralnih poslova. Njegova biografija ukazuje na to da je imao značajnu političku karijeru, ali su mu koruptivne aktivnosti na kraju došle na naplatu.
Osim što je osuđen na smrtnu kaznu, Tang je doživotno lišen političkih prava, a njegova lična imovina je konfiskovana. Ova presuda ima dalekosežne posledice, ne samo za njega lično, već i za percepciju vlasti i njihovu borbu protiv korupcije. Na suđenju je prisustvovalo više od 40 poslanika kineskog Nacionalnog narodnog kongresa, članova Kineske narodne političke konsultativne konferencije, kao i javnosti iz različitih sfera života, što ukazuje na javni interes i značaj ovog slučaja.
Kina se suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa korupcijom na visokom nivou. U poslednjim godinama, vlasti su pojačale napore da se obračunaju sa ovim problemom, s obzirom na to da je korupcija jedan od glavnih uzroka gubitka poverenja građana u državne institucije. Mnoge istrage su se sprovodile protiv visokih zvaničnika, a neki od njih su čak i smenjeni ili osuđeni na zatvorske kazne.
U ovom kontekstu, presuda Tangu Renđijanu može se posmatrati kao deo šire strategije kineskih vlasti da pokažu svoju odlučnost u borbi protiv korupcije. Međutim, kritičari upozoravaju da su takve mere često selektivne i da se ne odnose na sve nivoe vlasti, što može dovesti do sumnje u istinsku nameru vlasti.
Kao bivši ministar poljoprivrede, Tangova uloga je bila ključna u oblikovanju poljoprivredne politike u zemlji, koja je od vitalnog značaja za kinesku ekonomiju. Poljoprivreda je jedan od osnovnih sektora koji osigurava hranu za milijardu i više stanovnika. Stoga, korupcija u ovom sektoru može imati ozbiljne posledice po ekonomsku stabilnost i sigurnost hrane.
U zaključku, slučaj Tanga Renđijana ne samo da osvetljava lične greške i krivična dela jednog pojedinca, već i šire pitanje korupcije u kineskom društvu. Kako se Kina suočava sa izazovima modernizacije i ekonomskog rasta, borba protiv korupcije će ostati prioritet, a presude poput ove mogu imati dugotrajne posledice na politički pejzaž zemlje.
