Bivša hrvatska ministarka za regionalni razvoj i fondove Evropske unije, Gabrijela Žalac, osuđena je na sedam meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Ova informacija dolazi iz Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO), koja je potvrdila presudu. Žalac je priznala krivicu za sve optužbe, što je doprinelo skraćenju procesa i omogućilo joj da postigne sporazum o priznanju krivice. Tokom istrage, ona je vratila iznos štete koji iznosi više od 9.700 evra.
Optužnica koju je podigao EPPO je potvrđena, a optužno veće je prihvatilo sporazum stranaka. Okrivljena je proglašena krivom i izrečena joj je kazna zatvora u trajanju od sedam meseci. Takođe, nelegalno stečena imovinska korist je vraćena tokom istrage, što je dodatno olakšalo situaciju za optuženu. Sani Ljubičić iz EPPO-a je izjavila da će presuda postati pravosnažna po isteku žalbenih rokova.
Gabrijela Žalac je bila na čelu Ministarstva za regionalni razvoj i fondove Evropske unije u Hrvatskoj od 2016. do 2020. godine. Tokom njenog mandata, ministarstvo je bilo odgovorno za upravljanje evropskim fondovima, kao i za razvoj regionalnih politika. Međutim, njen mandat je bio obeležen i brojnim kritikama, posebno u vezi sa transparentnošću i načinom na koji su se trošila sredstva iz evropskih fondova.
U ovom slučaju, Žalac je optužena da je zloupotrebila svoje položaje da bi ostvarila ličnu korist, što je izazvalo zabrinutost o etici i odgovornosti javnih službenika u Hrvatskoj. Ova presuda dolazi u vreme kada se u Hrvatskoj sprovode reforme kako bi se poboljšala transparentnost i odgovornost u radu državnih institucija.
U poslednjih nekoliko godina, Hrvatska se suočava sa brojnim slučajevima korupcije u javnom sektoru, što je dodatno potaknulo javnu debatu o potrebi za jačim zakonodavstvom u ovoj oblasti. Česte su bile optužbe da su javni službenici koristili svoje pozicije za ličnu korist, a ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na potrebu za novim mehanizmima kontrole i nadzora.
Osim što je bila ministarka, Žalac je imala značajnu političku karijeru, a njen slučaj je izazvao veliku pažnju medija i javnosti u Hrvatskoj. Mnogi su komentarisali da bi ovakve presude mogle da budu signal za druge javne službenike o važnosti poštovanja zakona i etičkih standarda.
Uprkos svojoj presudi, Žalac je izrazila nadu da će se njen slučaj posmatrati kao primer kako se javni službenici mogu suočiti sa posledicama svojih dela. Takođe, njen povratak u politiku ili javni život nakon odsluženja kazne ostaje neizvestan, a javnost prati razvoj situacije sa zanimanjem.
Ova presuda takođe ukazuje na širu sliku u kojoj se evropski sudovi i kancelarije za borbu protiv korupcije aktivno bore protiv zloupotreba u sistemu vlasti. Evropska unija, kroz institucije poput EPPO-a, nastoji da osigura da se sredstva koja dolaze iz Brisela koriste na pravi način i da se spreče zloupotrebe koje mogu štetiti javnom interesu.
U zaključku, slučaj Gabrijele Žalac predstavlja značajan trenutak u borbi protiv korupcije u Hrvatskoj. Njena presuda je podstakla diskusiju o odgovornosti i transparentnosti u radu javnih službenika, kao i o potrebnim reformama koje bi mogle unaprediti sistem i obezbediti veću pravdu u društvu. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovaj slučaj odraziti na buduće politike i prakse u Hrvatskoj.
