Više od dve i po decenije nakon smrti legendarne izraelske pevačice Ofre Haze, njen život i tragična sudbina i dalje izazivaju snažne emocije i polemike. Rođena u Jemenu, Ofra je otkrila svoj muzički talenat već sa 12 godina, kada ju je primetio agent dečijeg pozorišta. Njena karijera je brzo napredovala, postajući omiljena među lokalnim medijima, koji su je nazivali „Madonom sa Istoka“.
Ofra je vodila život bez skandala i kontroverzi. Nije imala kompromitujuće fotografije, niti je bila umešana u bilo kakve javne afere. Poznata je bila kao žena koja je neprekidno tragala za pravom ljubavlju, odlučna da ostane devica do braka. Iako su je mnogi udvarači zavojevali, ona je verovala da će joj Bog poslati pravog partnera.
Njen „princ na belom konju“ stigao je u njenoj 39. godini, kada se udala za biznismena Dorona Aškenazija 1997. godine. Iako je na prvi pogled delovao kao savršeni partner, ispostavilo se da je bio sve samo ne to. Ofra je preminula 2000. godine u 42. godini života od komplikacija usled pneumonije, koja nije mogla biti lečena jer je bila HIV pozitivna. Ova vest je izazvala šok širom sveta, jer je Ofra bila poznata po svojoj besprekornoj reputaciji, a opšte je bilo poznato da je bila nevina do braka.
Njen suprug je tvrdio da je virus dobila putem transfuzije krvi u Turskoj, ali je i on umro od predoziranja samo godinu dana kasnije, što je otvorilo sumnje da je upravo on bio odgovoran za njeno zaražavanje. Smrt Ofre Haze ostavila je izraelsku javnost, ali i njene obožavaoce širom sveta, u osećaju tuge i besa. Vest o smrti žene sa besprekornom reputacijom zbog HIV-a rušila je tabue i otvorila pitanja o društvenom odnosu prema ovoj bolesti.
Informacije o njenoj HIV pozitivnosti su prvobitno bile skrivene, sve dok nije objavljeno u izraelskom listu „Haaretz“. Iako njena porodica nikada nije zvanično potvrdila ove navode, objava je izazvala brojne reakcije, uključujući televizijske debate i osude prema njenom suprugu. Muzički reditelj Kedi Karfati, koji je sarađivao sa Ofrom, rekao je da su ljudi teško mogli da veruju da se takva stvar mogla desiti nekome poput nje, koja je bila uzor mnogima.
Ofra Haze, poznata po svom melodičnom zvuku i hitu „Im Nin’alu“, ostvarila je međunarodnu karijeru, pevala je na dodeli Nobelove nagrade za mir i pozajmila glas u holivudskom filmu „Prince of Egypt“. Rođena je u siromašnom kvartu Tel Aviva, uspela je da se izdigne iz teškog okruženja i postane simbol izraelskog uspeha.
Međutim, izraelsko društvo, poznato po tradicionalnim vrednostima, nije bilo spremno da se suoči s činjenicom da je njihova omiljena pevačica bolovala od HIV-a. Nakon njene smrti, prijatelji i saradnici su ostali podeljeni. Dok su neki krivili njenog supruga, drugi su optuživali medije zbog narušavanja njene privatnosti. Njeni roditelji, koji su i dalje živeli u skromnoj kući u Tel Avivu, odbili su bilo kakve intervjue, želeći da sačuvaju njen sećanje.
Izraelci su je doživljavali kao sveticu, a vest o njenoj smrti bila je nezamisliva za mnoge. Njena muzička karijera i životna priča ostavili su dubok trag u kulturi i društvu, postavljajući pitanja o ljubavi, poverenju i preprekama koje su prisutne u ljudskim odnosima. Ofra Haze će zauvek ostati simbol nade i traganja za ljubavlju, kao i opomena o krhkosti života.
