Advokat Goran Petronijević, koji predstavlja predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izneo je stav da Republika Srpska nije u ustavno-pravnoj krizi, već da je to Bosna i Hercegovina. Prema njegovim rečima, ova situacija se javila od trenutka kada je Kristijan Šmit postavljen za visokog predstavnika, a što, kako tvrdi, nije učinjeno u skladu sa međunarodnim pravom, Dejtonskim sporazumom i Poveljom UN.
Petronijević je na televiziji K1 naglasio da su svi problemi počeli od tog trenutka, jer je Šmit, prema njegovim rečima, izabran na protivpravan način. On je istakao da su svi prethodni visoki predstavnici imenovani u skladu sa propisima. U tom smislu, Petronijević je kategorično izjavio da Kristijan Šmit nije pravi visoki predstavnik, već samo nemački diplomata.
Advokat je dodao da su u okviru pravnog postupka protiv predsednika Dodika dobijeni zvanični izveštaji Ruske Federacije i Kine, članica Saveta bezbednosti UN, u kojima se navodi da Šmit nije prošao potrebnu proceduru izbora. On je naglasio da kada jedna stalna članica Saveta bezbednosti iznosi ovakve tvrdnje, za njih ne postoji pravna dilema o validnosti Šmitove funkcije.
Ove tvrdnje dolaze u kontekstu složene političke situacije u Bosni i Hercegovini, gde se često postavlja pitanje legitimiteta međunarodnih predstavnika i njihovih odluka. Petronijević je podsetio na to da su prethodni visoki predstavnici imali legitimitet koji je bio zasnovan na međunarodnim dogovorima, dok Šmit, prema njegovim rečima, nije prošao kroz tu vrstu procedure.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička tenzija u zemlji povećava, a odnosi između različitih etničkih grupa i političkih entiteta postaju sve komplikovaniji. Republika Srpska, koja se često suočava sa kritikama zbog svojih političkih odluka, nastavlja da se bori za svoje pravo na autonomiju i suverenitet unutar okvira Bosne i Hercegovine.
Pitanje visokog predstavnika postalo je ključno u razumevanju trenutne političke krize. Mnogi analitičari smatraju da bi ulazak novih međunarodnih aktera ili promene u strukturi vlasti mogli dodatno zakomplikovati situaciju. Na primer, kako se situacija razvija, tako se i stavovi međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini menjaju, što može imati dugoročne posledice po stabilnost regiona.
Petronijevićeva izjava takođe ukazuje na to da u domaćim političkim krugovima postoji snažan otpor prema međunarodnim intervencijama koje se smatraju nelegitimnim. Ova vrsta otpora može dovesti do daljeg pogoršanja odnosa između Republike Srpske i drugih entiteta u Bosni i Hercegovini, ali i prema međunarodnoj zajednici.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da je politička klima u Bosni i Hercegovini već dugo vremena napeta, a pitanja kao što su etnička podela, autonomija i uloga međunarodnih predstavnika ostaju centralna tema rasprava. Petronijevićeva izjava može se posmatrati kao deo šireg narativa koji se protivi prekomernom uticaju stranih aktera na unutrašnje poslove zemlje.
U zaključku, izjava Gorana Petronijevića otvara mnoga pitanja o legitimnosti međunarodnih predstavnika i njihovih odluka u Bosni i Hercegovini. Dok se situacija i dalje razvija, jasno je da su odnosi između različitih etničkih grupa i političkih entiteta u zemlji složeni i često napeti. U tom svetlu, važno je pratiti kako će se odvijati politički procesi i koje će posledice imati na budućnost Bosne i Hercegovine i njenog naroda.
