U Bosni i Hercegovini (BiH), 25. novembar se obeležava kao „dan državnosti“, međutim, istoričar Milan Nikčević tvrdi da je BiH stvorena u Dejtonu 1995. godine, a ne na zasedanju ZAVNOBiH-a 1943. godine. U izjavi za Srnu, Nikčević naglašava da se ovaj datum slavi samo u jednom delu Federacije BiH, dok se u Republici Srpskoj odbacuje kao politički nametnut i istorijski proizvoljan.
Nikčević ističe da je paradoksalno što politički akteri, čiji su preci u najmanjem broju učestvovali u partizanskom pokretu, danas slave ZAVNOBiH. U partizanskom pokretu, prema njegovim rečima, bilo je najviše Srba. On dodaje da oni koji su devedesetih godina tražili smrt Jugoslavije i nezavisnu BiH, danas pokušavaju da povežu dva suprotstavljena datuma – 25. novembar i martovski referendum, kako bi stvorili kontinuitet koji istorijski ne postoji.
Nikčević ukazuje na to da je ZAVNOBiH bio deo komunističkog modela federalizacije, koji je afirmisanjem nacionalizma manjih naroda doveo do toga da Srbi prvi put 1971. godine ne budu većinski narod u BiH. On smatra da su Srbi u ZAVNOBiH-u odigrali ključnu ulogu, ali su posledice tih rešenja kasnije išle na njihovu štetu.
Prema njegovim rečima, oni koji se danas pozivaju na „jugoslovenski antifašistički kontinuitet“ trebali bi da se podsete na 1. decembar 1918. godine, kada je, na krilima pobede srpske vojske, nastala Kraljevina SHS, koja čini istorijski temelj jugoslovenske državnosti. Nikčević naglašava da je „krštenica“ te države u Beogradu, a ne u Sarajevu.
On dodatno ukazuje da se izbegavaju datumi koji su oblikovali ideju jugoslovenstva, jer ne odgovaraju političkom projektu koji se danas gradi. U Republici Srpskoj postoji jasan stav da BiH nije stvorena 1943. godine, već 1995. godine u Dejtonu. Prema njegovim rečima, ne mogu se nametati praznici koji nisu opštedržavni i koji ne odražavaju zajedničku istoriju.
Nikčević poručuje: „Neka slave šta žele, ali neka to ne nameću svima.“ On naglašava da je BiH, kakva god bila, zajednica dva entiteta i tri naroda, a ne država jednog tumačenja istorije. Srbi se i danas suočavaju sa političkim posledicama rešenja koja je doneo ZAVNOBiH, iako su upravo oni dali najveći doprinos tom procesu. „Ta istorijska i politička igra i danas nam se obija o glavu“, zaključuje Nikčević.
Osim toga, bivši Dan ZAVNOBiH-a, koji se obeležava 25. novembra, slavi se kao dan državnosti u delu Federacije BiH koji je većinski naseljen bošnjačkim stanovništvom. Međutim, Hrvati ne obeležavaju ovaj dan kao praznik, što dodatno produbljuje podelu u društvu.
Ova situacija ukazuje na složenost i osetljivost političke i istorijske svesti u Bosni i Hercegovini. Dok jedni slave dan državnosti, drugi ga odbacuju kao nelegitiman. Ovaj fenomen predstavlja izazov za jedinstvo i pomirenje među narodima u zemlji, gde su se istorijski događaji često koristili u političke svrhe.
U tom kontekstu, važno je pristupiti temi sa razumevanjem i dijalogom, kako bi se stvorila atmosfera tolerancije i saradnje među različitim etničkim grupama. BiH kao zajednica različitih naroda i kultura zahteva otvorenost i sposobnost da se suočimo sa sopstvenom prošlošću, kako bismo zajedno gradili bolju budućnost.
