Kada je maleno englesko selo Biburi proglašeno jednim od najlepših na svetu, stanovnici su očekivali ponos i razvoj. Umesto toga, suočili su se sa navalom turista i problemima koji prete da promene duh njihovog zavičaja. Biburi, smešteno sat vremena vožnje od Oksforda, našlo se na vrhu Forbesove liste 50 najlepših sela na svetu, ali meštani kažu da je ova titula donela više glavobolja nego koristi.
Sa samo 600 stanovnika, Biburi tokom leta dočekuje i do 20.000 turista dnevno. Predsednik mesnog odbora, Krejg Čepmen, otvoreno ističe da je cena popularnosti previsoka. Nekadašnji miran prelazak starog drvenog mosta sada je postao borba kroz masu izletnika koji neprestano pristižu.
Selo je prvi put postalo poznato kada je sniman film „Dnevnik Bridžit Džouns“, a prelepa priroda i karakteristične kućice od mednog kamena učinile su ga savršenim filmskim setom. Danas, iako izgleda kao selo zarobljeno u vremenu, posetioci umesto uživanja u prirodi često samo fotografišu i brzo odlaze.
Zbog naglog priliva turista, uvedena su nova saobraćajna pravila. Ukinuto je parkiranje u centru sela, postavljene su zone za iskrcavanje turista, a dodatna ograničenja za veća vozila su na snazi. Ipak, infrastruktura sela nije u stanju da izdrži takav pritisak. Čepmen smatra da broj posetilaca prevazilazi sve realne mogućnosti Biburija.
Najveći paradoks je što ogromna posećenost gotovo da ne donosi ekonomsku korist meštanima. Većina turista ostaje manje od pola sata, napravi nekoliko fotografija i nastavlja dalje. Restorani i lokalne prodavnice ne beleže porast prometa jer se posetioci ne zadržavaju.
Neki stanovnici su izrazili nezadovoljstvo zbog narušene privatnosti. Turisti bez ustručavanja ulaze u dvorišta, fotografišu privatne kuće i prozore, što meštane dovodi do osećaja da su postali deo izloga. „Osećamo se kao da smo postali deo nekog izloga. Privatnosti više nemamo,“ žale se meštani.
Biburi je čarobno selo, ali njegova lepota donosi i probleme. Stanovnici se bore da pronađu balans između očuvanja svakodnevnog života i sve veće turističke potrašnje. Lepota ovog sela, koja privlači turiste, takođe donosi i izazove koji prete da promene njegov karakter.
Uloga meštana se menja, a lokalno stanovništvo se oseća kao da su postali posmatrači svog života. Potrebna su rešenja koja će omogućiti očuvanje njihove kulture i svakodnevnog života, dok istovremeno zadovoljavaju radoznale turiste.
Biburi je postao primer kako popularnost može doneti više štete nego koristi malim zajednicama. S obzirom na sve izazove, meštani se nadaju da će pronaći način da očuvaju svoj dom od prevelikog pritiska turizma, dok istovremeno dele svoju lepotu sa svetom. Ova situacija je podsećanje na to koliko je važno očuvati lokalne zajednice i njihove vrednosti u svetu koji se sve više globalizuje.
