Hrvatsko Veće za elektronske medije (VEM) se našlo u centru pažnje zbog nedavnih pritužbi koje su se ticale upotrebe ustaškog pokliča „Za dom spremni“ u programima Hrvatske radiotelevizije (HRT) i na portalu Narod. U poslednja dva meseca, VEM je primio dve takve pritužbe, ali je odlučio da u oba slučaja nisu ispunjeni uslovi za izricanje mera koje bi se mogle smatrati promovisanjem fašističkog režima.
Jedna od pritužbi odnosila se na incident tokom javljanja uživo u Dnevniku HRT-a 4. jula, kada je 26-godišnji mladić uzviknuo „Za dom spremni“. Ovaj incident je doveo do policijske prijave, ali je Opštinski prekršajni sud u Zagrebu nepravosnažno oslobodio mladića krivice za remećenje javnog reda i mira. Ova presuda pokazuje složenost pravnih okvira oko ovakvih izraza i pozdrava, koji su duboko ukorenjeni u istoriju Hrvatske, ali i u šire kontekste.
VEM je, prema informacijama Hine, razmatrao slučaj HRT-a na sednici održanoj 21. avgusta, kada su se održavali i novinarski upitnici o prekršajnoj odgovornosti pojedinaca koji koriste ovaj sporni pozdrav. Premijer i ministar unutarnjih poslova su u tom trenutku takođe odgovarali na pitanja u vezi s ovim temama, što ukazuje na značaj koji vlasti pridaju ovakvim pitanjima u društvu.
S obzirom na to da se „Za dom spremni“ često povezuje sa ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata, upotreba ovog pokliča izaziva duboke podjele u hrvatskom društvu. Na jednoj strani, neki ga vide kao simbol nacionalnog ponosa i otpora, dok ga drugi smatraju izrazom fašizma i mržnje. Ovaj sukob stavova dodatno komplikuje situaciju, jer se često polarizuje javnost i može dovesti do tenzija unutar društva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti kako se pravni okvir oko slobode govora i simbola u Hrvatskoj razvija. Dok postoje zakoni koji se bore protiv govora mržnje, često je teško pronaći ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite od potencijalno štetnih izjava. U ovom slučaju, VEM je smatrao da ne postoji dovoljno prostora za izricanje mera protiv HRT-a, što može ukazivati na to da se takvi incidenti često tumače kroz prizmu lične odgovornosti pojedinaca, a ne kolektivne odgovornosti medija.
Pored toga, reakcije na ovakve situacije često zavise od konteksta u kojem se događaju. U trenutnim političkim okolnostima, kada se Hrvatska suočava s brojnim izazovima u vezi s identitetom, nacionalizmom i prošlošću, ovakvi incidenti mogu postati oružje u političkim borbama. Pitanje ko i kako koristi određene simbole može imati dalekosežne posledice po društvenu koheziju i stabilnost.
Kritičari ove odluke VEM-a ukazuju na to da, ukoliko se takve izjave ne sankcionišu, to može stvoriti opasnu presedan i podstaći druge da koriste slične simbole bez straha od posledica. Ova situacija postavlja izazov za sve aktere u društvu, uključujući medije, vladu i građane, da preispitaju svoje stavove o nacionalnom identitetu i granicama slobode izražavanja.
U konačnici, slučaj „Za dom spremni“ predstavlja samo jedan deo šireg razgovora o tome kako se Hrvatska nosi sa svojom prošlošću i kako se oblikuje njen identitet u savremenom kontekstu. Ova tema će sigurno ostati relevantna u javnoj debati, a odluke koje se donose mogu imati dugoročan uticaj na društvo.
