Nemačka vlada razmatra mogućnost izmene zakona o spoljnoj trgovini kako bi sprečila potencijalnu kupovinu kompanije koja upravlja gasovodom „Severni tok 2“. Ove informacije su objavljene od strane agencije „Rojters“, koja se poziva na odgovor na zahtev poslanika iz „Zelene stranke“.
Prema izvorima, situacija oko gasovoda se trenutno razmatra u Švajcarskoj, što može otežati poziciju Nemačke u vezi sa zaustavljanjem prodaje. Ova informacija dodatno komplikuje već napetu situaciju u vezi sa gasovodom „Severni tok 2“, koji je postao predmet međunarodnih tenzija, posebno između Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država.
U maju ove godine, sud švajcarskog kantona Cug odobrio je sporazum o poravnanju između operatera gasovoda „Severni tok 2“, kompanije „Nord Stream 2 AG“, i njenih malih poverilaca. Odluka suda omogućava kompaniji da nastavi sa procesom restrukturiranja, ali se na nju može uložiti žalba, što dodatno komplikuje situaciju.
„Severni tok 2 AG“ ima samo jednog akcionara, a to je „Gazprom internešnal prodžekts LLC“. Međutim, akcije kompanije su založene kod evropskih poverilaca, kao što su OMV, Wintershall Dea, Shell, Uniper i Engie, koji su zajedno finansirali polovinu projekta, odnosno 4,75 milijardi evra. Druga polovina finansiranja dolazi iz „Gazproma“, što ukazuje na značaj ruskog kapitala u ovom projektu.
Gasovod „Severni tok 2“ ima kapacitet od 55 milijardi kubika gasa godišnje i proteže se od kompresorske stanice „Slavjanska“ u Kingisepskom okrugu Lenjingradske oblasti Rusije do baltičke obale Nemačke. Međutim, proces sertifikacije ovog gasovoda je obustavljen u februaru 2022. godine od strane nemačkih vlasti, dok su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv kompanije „Nord Stream 2 AG“, dodatno otežavajući situaciju.
Osim pravnih prepreka, gasovod je doživeo i fizičke napade. Naime, 27. septembra 2022. godine, dogodile su se eksplozije koje su onesposobile jedan od dva kraka „Severnog toka 2“. U istom incidentu, oba kraka paralelnog izvoznog gasovoda „Severni tok“ su takođe uništena. Ove eksplozije su izazvale ozbiljne sumnje u sigurnost i budućnost gasovoda, kao i u namere zemalja uključenih u ovaj projekat.
Iako je „Severni tok 2“ zamišljen kao ključni deo energetske infrastrukture koja bi obezbedila stabilne isporuke gasa iz Rusije u Evropu, sve više se čini da se ovaj projekat suočava sa ozbiljnim izazovima. Pored pravnih i finansijskih prepreka, politička klima u Evropi i odnos između Nemačke i SAD-a dodatno komplikuju situaciju.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se „Severni tok 2“ i dalje nalaziti u središtu pažnje kako domaćih, tako i međunarodnih medija. Izmena zakona o spoljnoj trgovini u Nemačkoj mogla bi imati dalekosežne posledice ne samo za ovaj projekat, već i za celokupnu energetsku politiku u Evropi.
Nemačka vlada će morati pažljivo da razmotri sve aspekte pre nego što donese konačnu odluku o ovoj temi, kako bi osigurala da njeni interesi budu zaštićeni, a istovremeno zadržala stabilne energetske tokove koji su ključni za ekonomiju zemlje. U međuvremenu, evropska energetska scena ostaje napeta, a budućnost „Severnog toka 2“ neizvesna.
