Berba grožđa širom Srbije ulazi u završnu fazu, a prvi utisci vinara su veoma optimistični. Vinski edukator i somelijer Aleksandar Marinković ističe da je godina za vinogradarstvo bila izuzetno povoljna, te da se očekuju vina boljeg kvaliteta nego u 2024. godini. „Berba se polako privodi kraju. Bele sorte su već uveliko obrane, dok se crne završavaju. Uvek pravimo paralelu sa prethodnim godinama, a ova je definitivno bolja, jer su vremenski uslovi bili blagonaklonjeni“, kaže Marinković.
Ova godina se značajno razlikuje od prošle, kada je grožđe trpelo od visokih temperatura i ubrzanog sazrevanja. „Prethodna godina je bila specifična zbog puno sunca i suše, zrevanje grožđa išlo je mnogo brže. Ove godine je to bilo bolje, tako da iz 2025. očekujemo bolja vina nego iz 2024“, dodaje on. Marinković naglašava da je vinogradarstvo „fabrika pod vedrim nebom“, što znači da uspeh zavisi pre svega od prirode. „Nikada se unapred ne može prepisati recept. Svaka godina je na svoj način zahtevna, ali ova je bila prilično dobra. Čekamo finalne rezultate poznatih sorti poput cabernet sauvignona i prokupca, ali sve naznake govore da će biti veoma, veoma dobra“, navodi.
Izuzetno dobri rezultati stižu sa belim sortama, koje su ove sezone sazrevale u umerenim uslovima. „Vina će biti veoma lepa, sveža, puna finih cvetnih i voćnih aroma. Kada je reč o crvenim sortama, očekivanja su naročito usmerena ka autohtonim vrstama. Naši najveći aduti su domaće sorte, pre svega prokupac. Trenutno kreće njegova berba, iako je poznat kao sorta kasnijeg sazrevanja, ali sada sve ide ranije. Od njega dosta očekujemo“, ističe somelijer.
Osim domaćih sorti, srpski vinogradi poslednjih godina potvrđuju visok potencijal i za internacionalne sorte. „Od belih se posebno izdvajaju sauvignon blanc, chardonnay i rajnski rizling, dok kod crnih prednjače merlot i cabernet sauvignon. Povremeno se nađe i poneki hrabri vinar koji se odluči za pinot noir“, rekao je Marinković.
Vreme tokom godine je imalo ključnu ulogu u kvalitetu grožđa. U poređenju sa prošlom godinom, kada su vinogradi bili pod velikim stresom usled suše, ove godine su padavine bile ravnomernije raspoređene, što je omogućilo bolji razvoj grožđa. Vremenski uslovi su doprineli da sezona sazrevanja bude stabilnija, što se pozitivno odražava na kvalitet vina.
Marinković takođe naglašava važnost tradicionalnih autohtonih sorti, koje su sve više cenjene na tržištu. Prokupac, koji je osnovni simbol srpskog vinogradarstva, pokazuje sve bolje rezultate i postaje sve popularniji među potrošačima. Ovaj trend je dodatno osnažen porastom svesti o kvalitetu domaćih proizvoda i sve većim interesovanjem za vina iz Srbije.
Uprkos izazovima koje nosi svaka vinska godina, stručnjaci se slažu da su temelji za budućnost srpskog vinogradarstva postavljeni. Vinari se sve više okreću inovacijama i unapređenju tehnika proizvodnje, što će doprineti daljem razvoju vinske kulture u Srbiji. S obzirom na to da se kvaliteta vina iz godine u godinu poboljšava, srpska vina postaju sve prepoznatljivija na međunarodnom tržištu.
Na kraju, Marinković ukazuje na značaj edukacije potrošača o vinima i vinskoj kulturi. „Važno je da ljudi razumeju razlike između sorti, kako bi mogli da uživaju u punom spektru ukusa i aroma koje vina nude“, zaključuje on. Ova godina donosi ne samo odlične rezultate u vinogradima, već i novu priliku za promociju srpskog vina na svetskoj sceni.
