U zimu 1936. godine, policija u Beogradu je preduzela rigorozne mere za kontrolu saobraćaja, naročito u centralnim delovima grada. Tokom tog perioda, pešaci su predstavljali najveći izazov, a kazne su se izricale zbog prelaženja van obeleženih prelaza, posebno na prometnim mestima kao što su Terazije, kod „Ruskog cara“, Narodnog pozorišta i „Kolarca“. Agencija za bezbednost saobraćaja (AMS) izvestila je da je u samo jednom špicu izdato više od 50 kazni, a prekršioci su dolazili iz različitih uzrasta i zanimanja.
Posebna pažnja policije bila je usmerena na tramvaje, gde je zabeleženo da je čak dvadeset ljudi uhvaćeno kako uskače ili iskače dok su tramvaji bili u pokretu. Policajci su dežurali na ključnim raskrsnicama, pomno prateći poštovanje saobraćajnih znakova, pravila parkiranja i jednosmernih ulica.
Brzina kretanja vozila bila je strogo ograničena: automobili i motocikli su mogli da se kreću brzinom do 15 km/h, fijakeri do 14 km/h, dok su bicikli i teretna kola morali da se kreću brzinom od 10 km/h. Zaprežna vozila su bila obavezna da idu hodom, a u uslovima magle, blata ili poledice, brzina je bila dodatno smanjena. Ove rigorozne mere nadgledao je šef saobraćajne policije Dobrisav Pejić, koji je bio deo stručnog saveta osnovanog zbog rastućeg broja vozila na beogradskim ulicama nakon izgradnje novih mostova.
Izgradnja Pančevačkog i Zemunskog mosta, kao i Mosta prestolonaslednika Petra i Mosta viteškog kralja Aleksandra, dovela je do povećanja vozačke i pešačke kulture, što je postalo ključno pitanje zbog sve većeg broja vozila na gradskim ulicama. Kako bi se poboljšala situacija, formiran je stručni savet koji su činili predstavnici policije, opštine, auto i moto klubova, taksista i vlasnika automobila, kao i Ministarstva prosvete, s obzirom na česte incidente sa đacima na ulicama.
Sastanci ovog saveta održavali su se dva puta mesečno, a implementacija predloženih mera zavisila je od odluke Upravnika grada Beograda, koji je bio glavni naredbodavac za regulisanje javnog saobraćaja. Ove aktivnosti su imale za cilj da unaprede bezbednost u saobraćaju i smanje broj nesreća, što je postalo sve važnije s obzirom na porast broja vozila na ulicama.
Povećanje svesti i edukacija građana o pravilima ponašanja u saobraćaju postali su imperativ za sve učesnike, a policija je nastavila da sprovodi rigorozne kaznene mere kako bi osigurala poštovanje pravila i smanjila rizik od povreda. U tom kontekstu, naglašena je i važnost odgovornosti vozača, ali i pešaka, koji su takođe morali biti svesni svojih obaveza na putu.
Iako su kazne bile rigorozne, cilj je bio da se unapredi opšta bezbednost u saobraćaju i da se stvori kultura odgovornog ponašanja na ulicama Beograda. U tom smislu, saradnja između različitih institucija i organizacija bila je ključna za postizanje ovog cilja, a Beograd je nastavio da se razvija kao moderan grad sa sve većim fokusom na bezbednost saobraćaja.
Na kraju, važno je napomenuti da je ova inicijativa imala dugoročne efekte na način na koji se ljudi ponašaju u saobraćaju, te je doprinela smanjenju broja nesreća i poboljšanju kvaliteta života u gradu. S obzirom na sve veći broj vozila i izazove koje oni donose, ovakvi pristupi su neophodni za održavanje bezbednosti i reda na beogradskim ulicama.
