Porodice sa istaknutim društvenim statusom često nameću deci proslave koje se ne poklapaju sa njihovim željama. Ove proslave, umesto da budu izvor radosti, često postaju izvor stresa i tugovanja. U razgovoru sa jednom Beograđankom, saznajemo da je njen odnos prema rođendanu oblikovan teškim životnim okolnostima.
„Ja sam neko ko ne voli svoj rođendan“, kaže ona. „Život me naterao da stvorim averziju prema tom datumu. Svake godine me preplave emocije, najradije bih bila u krevetu, sa isključenim telefonom.“ Ova žena objašnjava kako su njeni rani doživljaji, uključujući razvod roditelja i zlostavljanje od strane oca, stvorili trajne rane koje su uticale na njen odnos prema rođendanima.
Njeni roditelji su se razveli dok je bila mala, a otac, alkoholičar, često ju je pretički zvao na rođendan. „Gasili smo telefon, ali on je uvek nalazio način da me kontaktira“, priseća se. Ova situacija je dovela do toga da je rođendan postao dan straha i nervoze, umesto radosti.
Kada je stvorila svoju porodicu, ona je mislila da će se njen odnos prema rođendanu poboljšati. Nažalost, doživela je još jedan težak trenutak kada je došlo do izdaje u braku na isti datum. „To je bio trenutak kada sam shvatila da ponovo ostajem sama, sa četvoro dece“, kaže ona. „Bol je bio neizreciv.“
Iako je prošlo nekoliko godina, ona se i dalje budi sa „užasnim“ emocijama na svoj rođendan. Da bi prebrodila te osećaje, odlučila je da beži iz Beograda na tri dana. „Prošle godine sam bila u Barseloni. To mi pomaže da se oslobodim tuge koju ne želim da nosim“, objašnjava.
Psiholog i psihoterapeut Jovana Stojković objašnjava da postoji mnogo razloga zbog kojih neki ljudi ne vole svoje rođendane. „Rođendan može podsećati na nešto što je falilo u detinjstvu, a strah od razočaranja može igrati značajnu ulogu. Mnogi ljudi imaju očekivanja, a ako ta očekivanja nisu ispunjena, osećaju se razočarano“, kaže ona.
Stojković dodaje da neki ljudi doživljavaju pritisak da na rođendan moraju imati srećno lice, što može izazvati suprotan efekat. „Niko ne zna kroz šta prolazi ta osoba, a okolina često nameće tortu ili žurku iznenađenja, misleći da će to učiniti srećnom“, objašnjava.
U imućnim porodicama, često je sve unapred određeno, a deca nisu pitana za svoja želje. „Za njih rođendan i druge proslave su često prezentacija srećne porodice, ali mnogi se suočavaju sa velikim problemima zbog toga što ne pričaju otvoreno o svojim osećanjima“, kaže Stojković. „Deca često sede po strani, čekajući da prođe sav taj haos.“
Naša sagovornica primećuje da se rođendani često pretvaraju u pritisak umesto u trenutke radosti. U bogatim porodicama, gde je sve unapred određeno, deca se često osećaju kao da ne mogu da izrazite svoja prava osećanja.
„Ujutro se probudim i vidim sivilo“, dodaje ona. „Mnogi ljudi su umorni, pospani i razdražljivi, a rođendan samo pojačava te osećaje.“
Zbog svih ovih faktora, rođendani mogu postati dani tuge i stresa, a ne dani proslave i sreće. Psiholozi savetuju da je važno postaviti granice i ne dozvoliti da očekivanja drugih oblikuju naše emocije. Na kraju, svaki pojedinac treba imati pravo da proslavi svoj rođendan na način koji mu odgovara, bez pritiska i očekivanja okoline.
