Posle deset dana razmišljanja, Beograđanka Ivana Vasić, fitnes instruktorka, odlučila je da se vrati u Srbiju nakon osam godina provedenih u Erbilu, glavnom gradu iračkog Kurdistana. Putovanje od 3.000 kilometara započela je sama, sa dva psa, suočavajući se sa izazovima koje takva odluka nosi. Kako kaže, najopasniji deo puta bio je prelazak granice sa Turskom, kroz oblast Adana, gde je strahovala od mogućih napada.
Ivana je u razgovoru za televiziju K1 podelila svoja osećanja i misli o povratku u Srbiju. „Osećam se sigurno, stabilnije nego pre 10 dana, ali mi je još uvek u glavi pitanje šta ću dalje raditi. Sigurna sam da sam donela pravu odluku,“ izjavila je. Razmišljala je o povratku deset dana, posebno nakon što su se događaji na Bliskom istoku pogoršali – škole su zatvorene, klijenti su otkazivali treninge, a ona je shvatila da je možda vreme da napusti Erbil i sačeka bolja vremena kod kuće.
Tokom svog boravka u Iraku, Ivana je uživala u životu i radu. Opisuje Erbil kao prelep grad, sa divnim ljudima i kontrastom između starog i modernog dela grada. „Postoji stari deo grada gde vreme kao da je stalo, dok je drugi deo luksuzan i podseća na Dubai,“ objašnjava. Iako je situacija u regionu bila napeta, Ivana se tokom osam godina nikada nije osećala nesigurno. „Žene su ovde jako poštovane, nikada nisam imala nikakvih incidenata,“ dodaje ona.
Ivana je donela odluku da krene na put kada je shvatila da će joj trebati vreme da pređe dugačak put. Iako je znala da će joj vožnja trajati nekoliko dana, odlučila je da vozi danju, jer noću nije volela da vozi. Na kritičnim deonicama, posebno prilikom prelaska granice sa Turskom, bila je oprezna. „Samo deo na početku, kada sam prešla granicu, bio je najteži. Brzo sam vozila, a kada sam prošla, bilo mi je mnogo lakše,“ ispričala je.
Povratak u Srbiju donosi nove izazove. Ivana se suočava s pitanjem kako će se snaći u zemlji u kojoj se mora ponovo prilagoditi, nakon što je izgradila svoj život u Iraku. „Razmišljam šta ću da radim, kako ću se snaći u Srbiji… Moram da krenem sve iz početka,“ priznaje. Nakon povratka, odlučila je da napravi pauzu i da se malo opusti. „Dala sam sebi dva-tri sata da ne razmišljam ni o čemu, a zatim sam otišla na Rtanj da se penjem,“ rekla je.
Na kraju, Ivana je podelila i zanimljiv detalj sa svog odlaska iz Erbila, kada su je prijatelji ispratili. „Jedna drugarica je, umesto vode, prosula rakiju za mnom,“ kroz osmeh se priseća. Njena priča o povratku iz ratne zone u domovinu oslikava kako se snaga i odlučnost jedne žene mogu suočiti sa izazovima i neizvesnostima koje život donosi. Ivana Vasić pokazuje da je povratak kući često složen proces, ali i prilika za novi početak u poznatom okruženju.
