Nikola Todorović
Kućni komarci mogu biti aktivni i tokom zime ako temperatura pređe 10 stepeni, jer prezimljavaju kao odrasle jedinke u zatvorenim prostorima. U Srbiji postoji više od 50 vrsta komaraca, a građani već u martu primećuju njihovu pojačanu aktivnost. Beograđani su zabrinuti zbog rane pojave komaraca, a mnogi su izjavili da ih je već sada više nego obično u ovo doba godine, što dovodi do straha od najezde tokom leta.
Prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, rukovodilac Centra i Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da komarci prezimljavaju kao odrasle jedinke u podrumima, šupama ili dupljama drveća gde je temperatura dovoljno visoka. Tokom zime komarci ulaze u period mirovanja, ali kada dnevna temperatura pređe oko 10 stepeni, oni se aktiviraju i počinju da lete, ulazeći u stanove i bodu ljude.
U Srbiji su posebno opasni kućni i azijski tigrasti komarac, koji mogu preneti opasne zarazne bolesti. Kućni komarac je poznat kao jedan od glavnih prenosioca virusa Zapadnog Nila, dok azijski tigrasti može prenositi bolesti poput denge i čikungunje. Pored njih postoje rečni i malarični komarci, pri čemu rečni komarci, iako ne prenose patogene, mogu izazvati velike probleme zbog svoje masovnosti, posebno nakon visokih vodostaja reka.
Ženke komaraca se hrane krvlju kako bi proizvele jaja, a njihova aktivnost zavisi od temperature i dostupnosti vode za razvoj larvi. Azijski tigrasti komarac, koji je u Srbiji prisutan od 2018. godine, aktivan je od maja do septembra i poznat je po svojoj agresivnosti, dok su kućni komarci uglavnom aktivni noću.
Sa dolaskom proleća, građani se pitaju hoće li leto doneti masovnu pojavu komaraca. Svaka sezona je drugačija i zavisi od vremenskih uslova, a globalno zagrevanje može doprineti bržem razvoju i većem broju generacija komaraca. Kućni komarci se obično pojavljuju od kraja aprila do avgusta, dok se azijski tigrasti komarac aktivira nešto kasnije. Važno je pratiti vremensku prognozu i preduzimati mere prevencije na vreme.
Mere prevencije su ključne, s obzirom na to da protiv virusa koje prenose komarci nema leka. Prvi stepen prevencije uključuje sprečavanje razvoja larvi koje se najčešće nalaze u stajaćoj vodi. Ignjatović Ćupina savetuje postavljanje mreža na prozore, održavanje higijene u dvorištima, pokrivanje buradi za kišnicu i redovno pražnjenje posuda sa stajaćom vodom. Takođe, potrebna je saradnja lokalnih vlasti, stručnjaka i građana u suzbijanju komaraca i praćenju pojave bolesti.
U slučaju uboda komarca, preporučuje se korišćenje repelenta, nošenje svetlijih boja i izbegavanje boravka na mestima sa velikim brojem komaraca. Ako se pojave simptomi bolesti nakon uboda, treba se obratiti lekaru.
Na kraju, Ignjatović Ćupina ističe da je zahvaljujući sistemu ranog upozoravanja moguće pravovremeno reagovati na pojavu zaraženih komaraca i smanjiti rizik od širenja bolesti. Globalno zagrevanje utiče na produženje sezone komaraca i povećanje njihovog broja, što zahteva dodatnu pažnju i preventivne mere svake godine. Pratimo populaciju komaraca i vršimo analize na prisustvo virusa Zapadnog Nila, što omogućava lokalnim službama da pojačaju mere suzbijanja kada je to potrebno.
