Pojedini roditelji u Beogradu odlučili su da angažuju personalne trenere za svoju decu kako bi ih podstakli na fizičku aktivnost. Ovi treninzi se održavaju tri puta nedeljno po ceni od 18.000 dinara, a razlozi za ovakvu odluku su različiti, kako objašnjava personalni trener Miloš Kalušević. On naglašava da je u prošlosti bilo uobičajeno da deca provode vreme napolju igrajući različite igre, dok su danas previše usredsređena na mobilne telefone i kompjutere.
Kalušević ukazuje na ozbiljne probleme koje donosi nedostatak fizičke aktivnosti. Deca koja previše sede suočavaju se sa usporavanjem metabolizma, gojaznošću, kao i problemima sa kičmom, što može dovesti do skolioze i kifoze. Često roditelji ne primete te probleme na vreme, pa angažuju personalne trenere tek kada postane očigledno da je situacija postala kritična. Ipak, ne radi se samo o fizičkim problemima; neki mališani se suočavaju sa mentalnim izazovima koji su takođe rezultat nedostatka fizičke aktivnosti.
Personalni treninzi su prilagođeni deci uzrasta od 10 do 16 godina, a Kalušević naglašava da deca ne smeju da koriste tegove, već treba da se fokusiraju na vežbe sa sopstvenom težinom. Ove vežbe snage su važne za jačanje mišića koji podržavaju kičmu.
Psihologinja Milica Jeremić upozorava da nedostatak fizičke aktivnosti kod dece ne treba tumačiti kao lenjost, već kao odsustvo motivacije i želje za kretanjem. Ovo može ukazivati na dublje psihološke probleme, koji su često rezultat prekomerne upotrebe ekrana i društvenih mreža. Prema njenim rečima, deca ne doživljavaju svoje telo kao izvor snage i slobode, već ga vide kao objekat.
Roditelji koji angažuju personalne trenere često to rade u potrazi za brzim rešenjem, misleći da time rešavaju problem. Jeremić ističe da plaćanjem trenera zapravo šalju poruku detetu da nešto nije u redu s njim, što može negativno uticati na njegovo samopouzdanje. Osim toga, to može maskirati osnovne probleme, jer će dete, iako provodi vreme sa trenerom, većinu dana i dalje provoditi ispred ekrana.
Roditelji bi trebalo da se zapitaju zašto plaćaju personalne trenere. Da li je to zbog nedostatka vremena, zbog problema kod deteta ili zbog nemogućnosti da postave autoritet? Jeremić naglašava da rešenje nije u kupovini jednog sata aktivnosti, već u većem prisustvu roditelja u životu deteta. Zajedničko vreme, razgovor i postavljanje jasnih granica su ključni za usvajanje zdravih navika.
Roditelji bi trebali da budu primer svojoj deci, jer neće postići željeni efekat ukoliko od njih zahtevaju da ograniče vreme provedeno ispred ekrana, a sami ne čine isto. Uspostavljanje kontakta sa detetom može se postići zajedničkim aktivnostima, umesto da se rešenja traže u plaćanju časova.
U konačnici, fizička aktivnost igra ključnu ulogu u razvoju dece. Uzimajući u obzir sve navedeno, roditelji bi trebali da preispitaju svoje pristupe i potraže načine kako da uključuju fizičku aktivnost u svakodnevni život svoje dece, a ne da se oslanjaju isključivo na angažovanje personalnih trenera. Zdravlje i dobrobit dece zavise od njihovog aktivnog učestvovanja u fizičkim aktivnostima, a to je odgovornost koju roditelji ne bi smeli da zanemare.
