Stručnjaci naglašavaju da je prevencija ključna, a redovno i kontrolisano odlaganje smeća značajno doprinosi smanjenju broja glodara u gradu. Dok se jedni bore protiv pacova kao štetočina, drugi ih sa ljubavlju drže kod kuće, što pokazuje da odnos prema životinjama često zavisi od okruženja i lične percepcije.
Vrućina i leto su vreme ne samo komaraca, stenica i osa, nego i miševa, pacova i ostalih glodara. Ove životinje su izuzetno opasne po zdravlje ljudi i bezbednost imovine jer prenose brojne zarazne bolesti, od hantavirusa do groznice, pa čak i kuge u ekstremnim slučajevima. U ovom periodu se deratizacija pojačano sprovodi, a mnogi građani čiste dvorišta, podrume i šahtove. I dok su jedni zabrinuti zbog pacova, drugi ih smatraju kućnim ljubimcima. U Beogradu se večeras organizuje treći beogradski skup ljubitelja pacova. Ovaj događaj donosi priliku za druženje sa istomišljenicima, maženje sa pacovima i razgovor o svim temama vezanim za ove neobične ljubimce.
Na skup je došao veliki broj posetilaca kako bi upoznali ove male, slatke i neobične kućne ljubimce. Pacovi, kada se drže kao kućni ljubimci, mogu postati veoma dobri prijatelji sa psima i mačkama, a poznati su po tome što su veoma umiljati. Prema iskustvima vlasnika, mužjaci su često umiljatiji od ženki, dok su ovi kućni ljubimci obično braon-sive ili crno-bele boje.
Stručnjaci ističu da su pacovi mnogo inteligentniji od hrčaka, jer nikada ne beže od svojih vlasnika i uvek traže maženje. Povećan broj pacova u Beogradu često je rezultat građevinskih radova, blizine reka i otvorenih kontejnera. Otvoreni kontejneri predstavljaju mesta gde se najčešće viđaju divlji pacovi, koji izazivaju jezu kod građana.
Iako pravilno negovani kućni pacovi predstavljaju minimalan rizik po zdravlje, njihovi divlji rođaci na beogradskim ulicama su sasvim druga priča. Ekstremno visoke letnje temperature stvorile su idealne uslove za njihovo ubrzano razmnožavanje, što je dodatno povećalo prisustvo glodara. Ekipe za deratizaciju trenutno imaju pune ruke posla širom prestonice. Zbog vrelih dana, broj glodara znatno raste, a glavna žarišta su dobro poznata – okolica kontejnera, mračni podrumi i beogradska kanalizacija.
Jovan Ivačković iz firme EKO-DEZ objašnjava da ekipe postavljaju preparate, takozvane rodenticide, za suzbijanje glodara. Kada glodari pojedu ovaj preparat, ugibaju na način koji je sličan prirodnoj smrti. Važno je naglasiti da deca i kućni ljubimci ne smeju da diraju postavljene preparate, a na svakom mestu u podrumima zgrada i kuća postavljaju se obaveštenja o tome.
Stručnjaci takođe upozoravaju da miševi i pacovi mogu biti tihi prenosioci ozbiljnih pretnji po zdravlje. Neke bolesti se mogu preneti putem urina, izmeta ili parazita koje ovi glodari nose. Da bismo se zaštitili, stručnjaci naglašavaju važnost prevencije, zbog čega gradovi i opštine redovno sprovode sistematsko suzbijanje glodara.
Građani mogu mnogo učiniti na prevenciji, pre svega pravilnim odlaganjem smeća u kontejnere i kontrolom odlaganja otpada hrane. Mnogi gradovi koji su uspeli da uspostave kontrolu odlaganja smeća takođe su uspeli da smanje populaciju glodara. „Veoma značajan deo populacije glodara čini i ponašanje nas kao građana“, smatra Ivačković.
Dok se jedni bore protiv pacova u podrumima, drugi ih sa ponosom i ljubavlju drže u svojim domovima. Ista životinja, a dva potpuno različita sveta, pokazujući da strah i naklonost često zavise samo od toga sa koje strane ulaznih vrata se nalazimo.
