Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ je postigao značajan uspeh u 2025. godini, zauzevši 74. mesto među 100 najprometnijih aerodroma u Evropi. Ovaj aerodrom je jedini iz bivše Jugoslavije i regiona koji se našao na ovoj prestižnoj listi, sa 8.912.349 putnika, prema godišnjem izveštaju organizacije Airports Council International (ACI). Ovaj rast od 544.418 putnika u odnosu na prethodnu godinu ukazuje na kontinuirani razvoj i povećanje popularnosti beogradskog aerodroma kao ključne tačke za putnike u regionu.
U poređenju sa drugim aerodromima u regionu, beogradski aerodrom je bio ispred aerodroma u Rejkjaviku, Glazgovu, Sofiji, Solunu i Rigi, što dodatno naglašava njegovu važnost. Na listi najprometnijih aerodroma u Evropi, zagrebački aerodrom se nalazi na 107. mestu, dok su aerodromi u Prištini, Splitu, Skoplju, Dubrovniku i Sarajevu rangirani na mestima 109, 121, 129, 133 i 145, redom. Sarajevo je drugi put zabeležilo ulazak među 150 najprometnijih aerodroma u Evropi, dok je Podgorica ostala van ovog ranga, zauzevši 157. mesto.
Ljubljanski aerodrom je, nažalost, zabeležio najmanji uspeh među glavnim gradovima u Evropi, zauzevši 165. mesto među gotovo 500 rangiranih aerodroma. Ovi podaci ukazuju na to da se aerodromi u regionu suočavaju sa izazovima u konkurenciji sa drugim evropskim aerodromima, dok beogradski aerodrom uspeva da se izdvoji kao lider.
Na vrhu liste najprometnijih aerodroma u Evropi za 2025. godinu nalazi se aerodrom Hitrou u Londonu, koji je opslužio 84.482.389 putnika, dok je drugo mesto zauzeo Istanbulski aerodrom. Slede aerodromi kao što su Šarl de Gol u Parizu, Shiphol u Amsterdamu, Madrid, Frankfurt, Barselona, Rim Fjumičino, Sabiha Gokčen u Istanbulu i Minhen. Od deset najprometnijih aerodroma, šest je dostiglo ili premašilo nivo prometa pre pandemije 2019. godine, dok su aerodromi kao što su Pariz, Amsterdam, Frankfurt i Minhen i dalje ispod tih rezultata.
Ukupan putnički saobraćaj na evropskim aerodromima porastao je za 4,4% u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na nastavak „normalizovanog“ rasta nakon oporavka od pandemije COVID-19. Evropski aerodromi su opslužili dodatnih 100 miliona putnika, dostigavši rekordan broj od 2,6 milijardi putnika u 2025. godini. Ipak, 41% evropskih aerodroma i dalje je ostalo ispod nivoa saobraćaja iz 2019. godine, što ukazuje na neujednačenost u oporavku.
Aerodromi van Evropske unije beleže brži rast od 6,2% u poređenju sa četiri posto rasta u državama članicama EU. Ovi podaci sugerišu da bi aerodromi u regionu mogli imati koristi od povećane potražnje i širenja tržišta, što bi moglo dodatno doprineti uspehu beogradskog aerodroma u budućnosti.
U zaključku, beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ pokazuje izvanredne rezultate i postaje ključna tačka za putnike u regionu, dok aerodromi u drugim gradovima bivše Jugoslavije nastavljaju da se bore za svoj deo tržišta. Sa rastućim brojem putnika i sve većim značajem, Beograd se pozicionira kao važna destinacija u evropskom vazduhoplovstvu. Ovaj trend može nastaviti da se razvija, ukoliko se nastavi sa ulaganjima u infrastrukturu i poboljšanjem usluga za putnike.
