Termin Paratetis, koji se odnosi na nekadašnje Panonsko more, prvi put je u geološku nauku uveo akademik Vladimir Laskarev 1924. godine. Prema rečima profesora dr Ljupka Rundića, ovo more se protezalo sve do Kruševca. Na radionici „Tragovi ledenih doba“, koju je organizovalo Udruženje „Ekološki pokret Zemun“ u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu, predstavljena je priča o geonasleđu Beograda, uključujući i informacije o Panonskom moru koje je ostavilo značajan trag na ovom području.
U okviru radionice, učesnici su imali priliku da čuju kako je Beograd dobio svoje ime, a to je direktno povezano sa geološkim nasleđem ispod spomenika „Pobednik“. Profesor Rundić je objasnio da se ispod Kalemegdana nalaze ostaci nekadašnjeg Panonskog mora, koji datiraju oko 14 miliona godina unazad.
„U davnoj prošlosti, plovilo se Dunavom i Savom, a na mestu gde se danas nalazi Kalemegdan nije bilo naselja. Plovci su mogli izdaleka da vide belu stenu na ušću reka, što je moglo da bude samo ono što je ostalo iz mora“, rekao je Rundić, naglašavajući da je upravo ta stena dala ime Beogradu.
Ova stena, deo geodiverziteta i geonasleđa, predstavlja ostatak nekadašnjeg Panonskog mora, a pravi naziv je Paratetis. Profesor Rundić je istakao da su jedini preostali tragovi ovog mora danas Crno more i Kaspijsko jezero. U Beogradu, ispod spomenika „Pobednik“, nalazi se stena koja svedoči o postojanju Panonskog mora i bogata je fosilima morskih organizama, uključujući školjke i rakove.
„Ova stena je zaštićeni objekat, prepoznat kao izuzetno važan još od 1969. godine. Ona predstavlja ključni dokaz o vremenu kada je Beograd bio pod morem“, dodao je Rundić.
Na radionici je takođe predstavljena ideja o rekonstrukciji sredine u kojoj bi se prikazale različite vrste kamenja iz svih delova Srbije, kako bi se pokazalo dokle je Panonsko more dopiralo. „Panonsko more je dopiralo do Kruševca i važno je doneti uzorke kamenja iz različitih krajeva naše zemlje“, rekao je Rundić, naglašavajući potrebu za očuvanjem ovog geološkog nasleđa.
Beogradska tvrđava, prema rečima profesora Rundića, sagrađena je na ovoj staroj morskoj steni. Zanimljivo je da su Beč i Beograd napravljeni od istog kamena, jer su oba grada podignuta na nekadašnjim obalama Panonskog mora. „Struktura stena na kojima su obe prestonice izgrađene jeste takozvani lajtovac, kamen prozvan po planini Lajta blizu Beča“, objasnio je Rundić.
U objavi na Fejsbuk stranici „Beograd ispod Beograda“ istaknuto je da stena ispod spomenika „Pobednik“ nosi pradavne zapise i da je ostavila poslednje otiske Panonskog mora u gradu. „Pre oko 13,5 miliona godina, Panonsko more se povuklo, ostavljajući za sobom ravnicu na kojoj se danas nalazi Beograd“, naglašava se u objavi.
Radionica je bila prilika da se učesnici upoznaju sa bogatom geološkom istorijom Beograda i značajem očuvanja geonasleđa. U nastavku, planira se i izrada edukativnih sadržaja koji će doprineti razumevanju ovog važnog dela prirodne i kulturne baštine Srbije.
Na kraju, prisutni su uživali u plovidbi Dunavom na brodu „Nikola Tesla“, gde su imali priliku da se dive prelepim pogledima na Beograd i slušaju priče o njegovoj geološkoj prošlosti. Ova aktivnost je bila idealan način da se poveže priroda i istorija, čime se dodatno naglašava značaj očuvanja geološkog nasleđa koje svedoči o davnim vremenima kada je Panonsko more prekrivalo ovo područje.
