Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Belorusije, Juri Ambrazevič, nedavno je imao sastanke sa evropskim zvaničnicima u nastojanju da ublaži međunarodnu izolaciju Minska. Ovi sastanci dolaze u trenutku kada se odnosi između Belorusije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su se pogoršali tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa, počinju postepeno poboljšavati. Ova informacija je preneta od strane agencije Rojters, koja se poziva na neimenovane evropske diplomate.
Ambrazevič je u martu imenovan za beloruskog ambasadora pri Vatikanu, a njegov zadatak uključuje uspostavljanje kontakata sa evropskim državama. Tokom nedavnog sastanka sa jednim od evropskih diplomata, Ambrazevič je istakao da Belorusija želi da okonča svoju političku izolaciju. Njegova poruka je bila jasna: Belorusija može igrati značajnu ulogu u pronalaženju pregovaračkog rešenja između Rusije i Ukrajine, kao i u budućim razgovorima o evropskoj bezbednosti.
Ova inicijativa dolazi u vreme kada su odnosi između Rusije i Ukrajine napeti, a međunarodna zajednica traži načine da posreduje u sukobu. Belorusija, kao zemlja koja deli granicu sa obe strane, može imati ključnu ulogu u olakšavanju dijaloga. Ambrazevič je naglasio da bi uz podršku evropskih zemalja, Belorusija mogla postati posrednik u pregovorima koji bi mogli dovesti do smanjenja tenzija u regionu.
S obzirom na prethodne događaje, Belorusija se suočila sa značajnom međunarodnom kritikama zbog svojih unutrašnjih politika i postupanja prema opoziciji. Naime, predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, suočio se sa optužbama za kršenje ljudskih prava i potiskivanje demokratskih prava. Ovi faktori su doprineli izolaciji Belorusije na međunarodnoj sceni, što je dodatno otežalo njene odnose sa zapadnim zemljama.
Međutim, uz promene u globalnoj političkoj dinamici, uključujući i promene u američkoj administraciji, Belorusija se nada da će moći da pronađe nove puteve za saradnju sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim akterima. Ambrazevičova misija je da predstavi Belorusiju kao konstruktivnog partnera, a ne kao problematičnu državu koja se često nalazi na margini međunarodne politike.
Osim političkih inicijativa, Belorusija takođe želi da iskoristi prilike za ekonomski razvoj kroz jačanje trgovinskih odnosa sa evropskim zemljama. U tom smislu, Ambrazevič je naglasio potencijal za saradnju u oblastima poput energetike, infrastrukture i inovacija. Evropski investitori bi mogli biti zainteresovani za ulaganje u belorusku ekonomiju, ukoliko se stvore povoljniji uslovi za poslovanje.
Međutim, izazovi ostaju. Mnogi evropski zvaničnici i dalje su skeptični prema namerama Minska, s obzirom na prošla iskustva i postojanje sistemskog kršenja ljudskih prava u zemlji. Stoga, Ambrazevič će morati da dokaže da je Belorusija spremna na stvarne reforme i da će se zalagati za poštovanje ljudskih prava i demokratije.
U zaključku, sastanci Juri Ambrazeviča sa evropskim zvaničnicima predstavljaju pokušaj Belorusije da premosti razlike i ponovo uspostavi veze sa zapadnim svetom. Iako su izazovi značajni, otvorena vrata za dijalog i saradnju mogu dovesti do promene i potencijalnog poboljšanja odnosa između Belorusije i drugih zemalja. Ukoliko Belorusija uspe da pokaže svoju posvećenost reformama i dijalogu, mogla bi naći put ka rešenju svojih međunarodnih problema i povratku u međunarodne tokove.
