Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, osvrnula se na komentare bošnjačkog člana, Denisa Bećirovića, u vezi sa njenom inicijativom da se američki predsednik Donald Tramp nominira za Nobelovu nagradu za mir. U izjavi za Srnu, Cvijanović je naglasila da Bećirović svojim rečima „posipa pepelom“ ovu inicijativu i da bi mu bilo bolje da je preskočio tu temu, jer se time samo dublje ukopava u bošnjačku politiku.
Cvijanović je istakla da su Bećirovićeve tvrdnje o ruskom uticaju i američkim sankcijama patetične, naglašavajući da je on zapravo zaustavio da se predlog o nominaciji nađe na dnevnom redu sednice Predsedništva. Prema njenim rečima, Bećirović je mogao da dopuni svoj stav o predlogu, ali je suština bila u tome da se o njemu ne sme izjasniti. Ova situacija, smatra Cvijanović, predstavlja amaterski pokušaj da se prikrije njegovo negiranje.
U nastavku, Cvijanović je podsetila na to da je Bećirović deo bošnjačke politike koja negira prisustvo Srba u Bosni i Hercegovini. Ona je izjavila da je „mržnja zaštitni znak bošnjačke politike“, dok su „ustav, Dejtonski sporazum i iznad svega mir i stabilnost zaštitni znak srpske politike“.
Cvijanović je takođe ponovila stav Republike Srpske da čvrsto podržava predlog da Donald Tramp bude nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Ova izjava usledila je nakon konsultacija o formiranju nove Vlade Srpske kod mandatara Save Minića u Banjaluci, nakon što su hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva, Željko Komšić i Denis Bećirović, odbili da se inicijativa Republike Srpske uvrsti u dnevni red jučerašnje sednice kolektivnog šefa države.
Bećirović i Komšić su obrazložili svoj stav nedostatkom formalnosti u predlogu, ali Cvijanović je ukazala na to da su pisma koja su stigla od drugih predstavnika i predsednika sadržavala sve potrebne elemente. Ova situacija pokazuje duboke razlike u političkim stavovima između predstavnika srpskog i bošnjačkog naroda u BiH.
Na sceni je očigledna tenzija između različitih etničkih grupa unutar Bosne i Hercegovine, a Cvijanović je svojim izjavama dodatno naglasila te razlike. Naime, njen naglasak na miru, stabilnosti i poštovanju ustava predstavlja suprotnost onome što ona vidi kao bošnjačku politiku koja se oslanja na mržnju i netrpeljivost.
Ova polemika takođe otvara širu diskusiju o ulozi stranih lidera u procesu mira i stabilnosti u regionu. Nominacija Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir može se posmatrati kao simbol podrške njegovim naporima da posreduje u konfliktima u svetu, ali i kao način da se skrene pažnja na unutrašnje političke tenzije u Bosni i Hercegovini.
Republika Srpska, koju predstavlja Cvijanović, nastavlja da se zalaže za svoja prava i interese, čak i kada se suočava sa otporom drugih članova Predsedništva. Ova situacija ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u BiH, gde su različiti politički interesi i etničke pripadnosti često u sukobu.
U zaključku, Željka Cvijanović je jasno stavila do znanja svoj stav o Bećirovićevim izjavama i nastavila da se zalaže za nominaciju Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir. Ova situacija dodatno ukazuje na polarizaciju unutar bosanskohercegovačkog političkog pejzaža, gde se etnički identiteti i političke ambicije često sukobljavaju. U tom kontekstu, budućnost Bosne i Hercegovine zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički put ka miru i stabilnosti.
