Bivši menadžer bara „Konstelasion“ u švajcarskom skijalištu Kran Montana, Erik Dosdo, dao je izjavu u vezi sa tragedijom koja se dogodila tokom dočeka Nove godine 1. januara, kada je u požaru stradalo 40 osoba. Prema njegovim rečima, klub nije imao akustičnu penu, koja se sumnja da je doprinela brzom širenju požara. Dosdo je naglasio da je bar imao šest aparata za gašenje požara i šire stepenište za izlaz iz podruma, što bi moglo da ukaže na to da su postojale određene mere bezbednosti.
Za švajcarsku televiziju RTS, Dosdo je pokazao nekoliko fotografija bara iz perioda od 2005. do 2015. godine, kada plafon podruma, u kojem je izbio požar, nije bio prekriven akustičnom penom. „Nismo imali penu, nije nam zaista bila potrebna zvučna izolacija. Nismo imali ozvučenje kao noćni klub, a radili smo najkasnije do 1:00 sat posle ponoći“, izjavio je Dosdo. Ove informacije postavljaju pitanja o bezbednosnim standardima i opremi koja je bila dostupna u klubu.
Požar u baru „Konstelasion“ je izazvao veliku tragediju, a činjenica da je 40 osoba izgubilo život ukazuje na ozbiljnost situacije. U ovakvim situacijama, važno je izvršiti detaljnu analizu kako bi se utvrdili uzroci i eventualne propuste u sistemu bezbednosti. S obzirom na to da je bar imao aparate za gašenje požara, važno je ispitati da li su oni bili u ispravnom stanju i da li su se koristili na pravi način u trenutku izbijanja požara.
Osim toga, značajnu pažnju treba posvetiti i načinu na koji je evakuacija obavljena. Iako je bar imao šire stepenište za izlaz iz podruma, brzina i efikasnost evakuacije u takvim situacijama igraju ključnu ulogu u smanjenju broja žrtava. Informacije o tome kako su se posetioci ponašali tokom požara, kao i kako su reagovali zaposleni, mogu pomoći u razumevanju situacije i identifikaciji potencijalnih slabosti u sistemu bezbednosti.
Ova tragedija se dešava u kontekstu sve veće pažnje na bezbednost u javnim objektima, posebno u noćnim klubovima i barovima, gde se okuplja veliki broj ljudi. Mnoge zemlje su nakon sličnih incidenata pojačale svoje regulative i inspekcije kako bi se osigurala sigurnost posetilaca. U ovom slučaju, važno je da vlasti u Švajcarskoj preduzmu sve neophodne korake u ispitivanju okolnosti koje su dovele do ove tragedije.
U svetlu ovih događaja, moglo bi se postaviti pitanje o tome koliko su klubovi i barovi spremni da se suoče sa potencijalnim opasnostima. Da li su svi objekti koji primaju veći broj ljudi adekvatno opremljeni za vanredne situacije? Da li su zaposleni obučeni da reagiraju u slučaju požara ili drugih hitnih situacija? Ova pitanja su od vitalnog značaja za prevenciju budućih tragedija.
Osim toga, društvo kao celina treba da se zapita o svojoj odgovornosti prema bezbednosti u javnim prostorima. Uloga inspekcija i regulativa je ključna, ali i svest i odgovornost pojedinaca koji koriste te objekte. U svakom slučaju, tragedija u Kran Montani je tragičan podsetnik na važnost bezbednosti i potrebu za stalnim unapređenjem mera zaštite i evakuacije u svim javnim prostorima.
U ovom trenutku, izražavamo saučešće porodicama žrtava i nadamo se da će se slične tragedije u budućnosti moći sprečiti kroz poboljšanje bezbednosnih standarda i edukaciju svih koji su uključeni u upravljanje javnim objektima.
