U poslednje vreme, građani Srbije suočavaju se s problemima kada pokušavaju da zatraže dozvoljeni minus kod banaka. Iako mnogi žele da se zaduže što je moguće manje, banke ne dozvoljavaju klijentima da sami odrede niži limit. Umesto toga, propisani su minimalni iznosi prekoračenja na tekućim računima, što često dovodi do toga da klijenti nehotice ulaze u veća zaduženja, i to po veoma nepovoljnim uslovima. U ovom trenutku, minus predstavlja najskuplji bankarski proizvod, a kamate se kreću od 9,29 do 19,50 procenata.
Prema informacijama iz Narodne banke Srbije (NBS), kamata se obračunava samo na iznos sredstava koji korisnik stvarno iskoristi, a ne na ukupan odobreni iznos dozvoljenog prekoračenja. Ipak, mnogi građani smatraju da je ovakav sistem dizajniran tako da ih navede na veća zaduženja.
Jedna od korisnica, Jovana S. iz Prokuplja, podelila je svoje iskustvo: „Tražila sam minus od 15.000 dinara u svojoj banci, ali su mi rekli da ne mogu da uzmem manje od 28.000 dinara. Znam da plaćam kamatu samo na deo minusa koji iskoristim, ali i tako sam htela sebe da ograničim u trošenju para. Kamate su tu papreno visoke, iznose 18 procenata u mojoj banci.“
NBS naglašava da visina dozvoljenog prekoračenja zavisi od poslovne politike svake banke. „Banke za pojedine proizvode definišu minimalne i maksimalne iznose, kao i druge uslove pod kojima se usluge odobravaju,“ ističu iz NBS. „Ne postoji jedinstveno pravilo koje važi za sve banke, niti su navedeni limiti propisani propisima, već ih svaka banka samostalno utvrđuje u okviru svoje ponude.“
Takođe, NBS podseća da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga postavljena maksimalna visina kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, što je značajno smanjilo troškove korišćenja ove usluge. Naime, kamate na dozvoljeni minus su smanjene sa 27,9 procenata u decembru 2024. na prosečnih 17 procenata u maju 2026. godine.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da je dozvoljeni minus najskuplji vid zaduživanja jer banke moraju imati ta sredstva rezervisana u svakom trenutku. „Banka ne može da zna kada će svaki njen klijent zatražiti iznos, a ta sredstva mora da mu obezbedi. Uvek savetujem da u minusu treba biti što manje dana i novca i da ga treba koristiti samo da se premosti neki kraći period,“ savetuje Vasić.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i boljim razumevanjem uslova zaduživanja među građanima. Mnogi se suočavaju s nejasnoćama prilikom korišćenja bankarskih usluga, što može dovesti do neželjenih finansijskih problema.
Građani bi trebalo da budu oprezni prilikom odlučivanja o zaduživanju kod banaka i da se informišu o svim aspektima dozvoljenog minusa pre nego što donesu konačnu odluku. U tom smislu, važno je da se oslanjaju na pouzdane izvore informacija i da razmotre sve moguće opcije kako bi izbegli potencijalne dugove i visoke kamate.
Na kraju, važno je napomenuti da je informisanje klijenata ključno za donošenje pravih odluka u vezi sa finansijama. Banke bi trebalo da pruže jasne i razumljive informacije o svojim proizvodima kako bi klijenti mogli doneti najbolje odluke za svoje finansijsko zdravlje. U tom smislu, građani bi trebali biti aktivniji u traženju informacija i postavljanju pitanja bankama kako bi se zaštitili od potencijalnih finansijskih problema u budućnosti.
