Naučnici Instituta za genetičke resurse u Banjaluci napravili su značajan iskorak u oblasti poljoprivrede, uspevši da uzgoje glamočki krompir u laboratorijskim uslovima. Ova autohtona sorta krompira je prvi put proizvedena „iz epruvete“, a njen razvoj deo je šireg programa očuvanja genetičkih resursa Bosne i Hercegovine. Uz glamočki krompir, planira se i uzgoj drugih lokalnih sorti, kao što su beli luk i jagode, čime se nastoji zaštititi izvorna domaća semena.
Vođa istraživačkog tima, doc. dr Mirela Kajkut Zeljković, ističe da je uzgoj glamočkog krompira u laboratoriji redovna aktivnost koja traje više od deset godina. U ovoj godini, tim je uspeo da iznese prve krtole u polje, koje su potvrđeno bezvirusne i zdrave, što ih čini pogodnim za semenski materijal. Ipak, ona naglašava da je potrebno aklimatizovati biljku pre nego što se direktno prenese u spoljne uslove, koristeći posebne komore za taj proces.
Pored glamočkog krompira, Institut planira da razvije i druge autohtone sorte u laboratorijskim uslovima. Stručnjaci ukazuju na to da bi im veća ulaganja u nauku omogućila da proizvedu i semena voća iz drugih klimatskih područja, lekovito-aromatično bilje, pa čak i različito cveće. Ovakvi napori bi dugoročno omogućili poljoprivrednicima da planiraju sigurniju proizvodnju, smanje gubitke i troškove, a istovremeno povećaju prinos.
Istraživački tim, pored dr Kajkut Zeljković, čine i saradnici Sonja Umićević i David Ducanović. Oni već planiraju sledeće faze projekta, koje će se fokusirati na uvođenje drugih autohtonih sorti u in vitro kulturu radi konzervacije i dugoročnog čuvanja. Takođe, jedan od ciljeva je jačanje istraživačke infrastrukture i saradnja sa regionalnim i međunarodnim institucijama, kako bi Institut postao prepoznat kao centar za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa.
Sonja Umićević, mlada saradnica na Institutu, naglašava koliko je važno znanje i istraživanje u oblasti prirodnih nauka. Ona smatra da je rad u laboratoriji plemenit i zanimljiv, te poziva mlade ljude da se okrenu prirodnim naukama. Njeno obrazovanje obuhvata multidisciplinarne studije poljoprivrednog, šumarskog i prirodno-matematičkog fakulteta u Banja Luci, što joj omogućava da razume kompleksnost poljoprivredne proizvodnje.
Osim što doprinosi očuvanju autohtonih sorti, ovaj projekat predstavlja i značajan korak ka jačanju domaće poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Ulaganje u genetičke resurse i razvoj novih sorti može doneti višestruke koristi, od poboljšanja kvaliteta i prinosa do jačanja lokalnih zajednica i ekonomije. Očuvanje genetskih resursa, kao što je glamočki krompir, može imati dugoročne efekte na biodiverzitet i otpornost poljoprivrede na klimatske promene.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti ulagati u naučna istraživanja i razvijati kapacitete Instituta za genetičke resurse. Ova institucija igra ključnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti i promociji održivih praksi u poljoprivredi. U danima koji dolaze, očekuje se da će se rad Instituta dodatno razvijati, a rezultati njihovog rada će doprineti ne samo očuvanju lokalnih sorti, već i unapređenju celokupnog agrarnog sektora u regionu.
S obzirom na sve veće izazove u poljoprivredi, kao što su klimatske promene i pritisak globalizacije, ova inicijativa predstavlja svetlu tačku i nadu za budućnost poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Uz podršku šire zajednice i adekvatna ulaganja, naučnici mogu nastaviti svoj rad na zaštiti i unapređenju domaćih genetičkih resursa, što će imati dugoročne koristi za čitav sektor.
