Kupci su navikli da ih u restoranima, kafićima ili prilikom dostave hrane pitaju da li žele da ostave bakšiš. Međutim, ova praksa uskoro bi mogla da postane deo svakodnevne kupovine u prodavnicama. U Nemačkoj, neki trgovinski lanci već testiraju mogućnost da kupci prilikom plaćanja karticom ostave dobrovoljni bakšiš zaposlenima. Ova ideja, iako privlačna za trgovce, izaziva brojne polemike među potrošačima.
Trgovci smatraju da bi ovakav model mogao da nagradi kvalitetnu uslugu koju pružaju njihovi zaposleni. Naime, prodavci često pomažu kupcima pri izboru veličine, donose robu iz skladišta ili daju savete o održavanju proizvoda, te bi dodatni bakšiš bio priznanje za njihov trud. Savremeni kartični terminali već omogućavaju da se bakšiš jednostavno doda prilikom plaćanja. Ova praksa nije potpuno nova, jer su neki lanci obuće, poput Aktiv Schuh i Shoe City, već počeli sa pitanjem kupaca da li žele da ostave dobrovoljni dodatak prilikom plaćanja karticom.
Prema informacijama iz kompanija, prikupljeni novac se raspodeljuje među zaposlenima. Međutim, mnogi drugi trgovci još uvek internu testiraju ovaj model kako bi procenili reakcije kupaca. U istraživanju agencije YouGov, većina građana se protivi uvođenju bakšiša u maloprodaji. Samo 27 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da ostavi dodatni novac za dobru uslugu, dok gotovo dve trećine to odbija.
Veliki trgovinski lanci poput Galerije, Bauhausa, H&M i Deichmanna za sada ne planiraju uvođenje opcije za ostavljanje bakšiša na kasama. U supermarketima i diskontima, gde je brzina naplate jedan od prioriteta, smatra se da su digitalni upiti za bakšiš nepraktični. Kritike dolaze i od nemačkog sindikata Verdi, koji upozorava da bi ovakvi modeli mogli prebaciti odgovornost za pravedne zarade zaposlenih na same kupce.
Udruženja za zaštitu potrošača takođe se protive ovoj ideji, ističući da bi kupci mogli da se osećaju pod pritiskom kada se na ekranu terminala iznenada pojave opcije poput „3 odsto“, „5 odsto“ ili „7 odsto“. U takvim situacijama, posebno ako je opcija za odbijanje bakšiša teško uočljiva, stvara se utisak da je dodatna napojnica praktično obavezna, što može izazvati nelagodu kod kupaca.
Ova situacija može dovesti do novih problema u odnosima između potrošača i trgovaca. Dok se jedni trude da pruže što bolju uslugu, drugi se plaše dodatnog pritiska prilikom kupovine. Takođe, postavlja se pitanje koliko je ovakav model održiv na duže staze, s obzirom na to da bi mogao da dovede do frustracije potrošača koji već smatraju da su cene proizvoda dovoljno visoke.
S obzirom na sve navedeno, trgovci će morati pažljivo razmotriti stavove potrošača pre nego što odluče da li će uvesti ovu praksu. U međuvremenu, potrošači će verovatno nastaviti da izražavaju svoje stavove o ovom pitanju, a trgovci će biti primorani da se prilagode novim očekivanjima tržišta.
Kao što je slučaj sa mnogim inovacijama, i ovde će biti potrebno vreme da se utvrdi da li će ovakav model postati standard ili će se pokazati kao prolazna faza koja nije u skladu sa željama i potrebama potrošača. Na kraju, važno je održati ravnotežu između nagrađivanja kvaliteta usluge i očuvanja prijatnog iskustva za kupce.
