Niskotarifne avio-kompanije u Evropi planiraju da do 2026. godine uvedu novi tip mesta za stajanje, poznat kao Skyrider 2.0. Ova inovacija bi mogla da drastično promeni iskustvo putovanja avionom, posebno za kratke letove. Umesto klasičnih sedišta, putnici bi sedeli na uspravnim sedlima sličnim biciklističkim, postavljenim pod uglom od 45 stepeni. Ova sedišta bi bila opremljena sigurnosnim pojasom sličnim onom za padobran, čime bi putnici bili primorani da zadrže gotovo uspravan položaj tokom leta.
Jedna od glavnih prednosti ovog rešenja je činjenica da su nova sedišta izuzetno lagana, gotovo dvostruko lakša od standardnih. Ovo bi omogućilo smanjenje potrošnje goriva i povećanje broja putnika u avionu za oko 20% po letu. Na primer, u avionima koji su obično kapaciteta 180 putnika, nova konfiguracija mogla bi omogućiti prevoz do 216 putnika.
Jedna od najprivlačnijih karakteristika Skyrider 2.0 je cena avio-karata, koja bi mogla biti između 1 i 5 evra. Ova cena bi značajno pojeftinila kratke letove, čineći avio-prevoz pristupačnijim široj populaciji. Međutim, ova ideja nije bez kontroverzi. Postavlja se pitanje udobnosti putnika, kao i, što je još važnije, bezbednosti tokom leta.
Stručnjaci i regulatorna tela su podeljena po pitanju ovog novog načina sedenja. Mnogi izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih problema u vanrednim situacijama, imajući u vidu specifičan položaj tela i ograničen prostor za kretanje. U slučaju nesreće, trenutna pozicija putnika na ovakvim sedištima mogla bi otežati evakuaciju.
Iako se ideja može činiti ekstremnom, avio-kompanije tvrde da je ona namenjena isključivo kratkim letovima i putnicima koji žele da putuju po minimalnoj ceni. Trenutno se čeka odobrenje nadležnih evropskih institucija koje će odlučiti da li ovakva sedišta mogu da se koriste u komercijalnim letovima. Ako regulativa da zeleno svetlo, moguće je da ćemo već za godinu-dve ući u avion bez klasičnih sedišta – i sesti, zapravo, stojeći.
Ova inovacija se pojavila kao odgovor na rastuće troškove avio-prevoza i potrebu za smanjenjem emisije ugljen-dioksida. Sa smanjenjem težine aviona i povećanjem broja putnika, avio-kompanije se nadaju da će moći da ponude jeftinije karte, a istovremeno doprinesu zaštiti životne sredine.
Međutim, mnogi putnici se pitaju kako će se prilagoditi ovakvoj vrsti sedenja. Postavlja se pitanje da li će ljudi biti spremni da se uklope u ovakav koncept, posebno na dužim letovima, gde je udobnost obično na prvom mestu. Takođe, neki stručnjaci sumnjaju da će ovakva sedišta privući veliku publiku, s obzirom na to da su putnici često spremni da plate više za udobnost tokom putovanja.
U sve većoj konkurenciji među avio-kompanijama, inovacije poput Skyrider 2.0 predstavljaju način za diferencijaciju na tržištu. Avio-kompanije se bore za svakog putnika, a smanjenje troškova je ključno za preživljavanje na tržištu. Ipak, uspeh ovog koncepta zavisi od reakcije putnika i njihove spremnosti da prihvate ovakav način putovanja.
U zaključku, Skyrider 2.0 predstavlja ambicioznu viziju budućnosti avio-putovanja. Dok se očekuje da će doneti znatne uštede i povećati dostupnost avio-prevoza, izazovi u vezi sa udobnošću i bezbednošću ostaju otvorena pitanja koja će morati da budu razjašnjena pre nego što ova inovacija postane stvarnost. U narednim godinama, svet avio-putovanja mogao bi biti drastično drugačiji, a putnici će morati da se prilagode novim normama.
