LONDON – Angloindijski romanopisac i esejista Salman Ruždi, koji već skoro pola života živi pod pretnjom smrću, osudio je nedavno ubistvo američkog patriote Čarlija Kirka, smatrajući ga za posledicu „američke kulture oružja“. Ruždi je poznat po svojim kontroverznim stavovima, ali i po ličnom iskustvu s nasiljem, budući da je preživeo pokušaj atentata 2022. godine.
U intervjuu za Skaj njuz, Ruždi je izjavio da je atentat na Kirka „strašan čin nasilja“. On ističe da je oružje duboko ukorenjeno u američkom društvu i smatra da je to ključni faktor u učestalosti nasilnih zločina. „Kada imate situaciju u kojoj ima više oružja u privatnom vlasništvu nego što ima ljudi u zemlji, mislim da je oružje svuda. Kada decu odgajaju tako što ih roditelji uče kako da koriste oružje, a oružje se ostavlja u kući u nezaključanim ormarićima, to je zemlja u kojoj se nasilni zločini povezani s oružjem događaju gotovo svaki dan“, izjavio je Ruždi. Ovakva situacija, prema njegovim rečima, dovodi do brutalnih primera nasilja, a Kirkovo ubistvo je jedan od njih.
Ruždi je, govoreći o društvenim problemima u Americi, osudio i pokušaj atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa, rekavši da „pretpostavlja da je srećan“ što taj plan nije uspeo. Ova izjava otkriva njegov stav o nasilju i pretnjama koje su prisutne u političkom životu Sjedinjenih Američkih Država.
Osim komentara na kulturu oružja, Ruždi se dotakao i savremenih tehnologija, posebno veštačke inteligencije (AI). U razgovoru je izneo svoje sumnje u sposobnosti AI da razume emocije, humor i kreativnost na način na koji to čine ljudi. „Nekoliko malih eksperimenata koje sam sproveo sa AI ukazuju mi da, barem do sada, nema smisla za humor. I nije originalna. Ono što može da učini jeste da duplira stvari koje su u nju unete. Ali dobra umetnost je originalna, a ne mislim da AI ima išta originalno u sebi“, zaključio je Ruždi.
Ruždi je nedavno objavio svoju novu knjigu pod nazivom „Jedanaesti sat“, koja se bavi temama koje su mu bliske, uključujući i pitanja nasilja, umetnosti i ljudske prirode. Njegovo pisanje često se oslanja na lična iskustva i refleksije o svetu koji ga okružuje, a ovaj put nije izuzetak.
Pored svojih književnih dostignuća, Ruždi je takođe poznat po svojoj borbi za slobodu govora i protiv cenzure. Njegova najpoznatija dela, poput „Sotonskih stihova“, izazvala su brojne kontroverze i prijetnje po njegov život. Uprkos ovim izazovima, Ruždi ostaje odlučan u svom pisanju i izražavanju svojih stavova, često koristeći svoje platforme kako bi ukazao na važne društvene probleme.
Ruždi je rođen u Indiji, a danas živi u Londonu, gde nastavlja da piše i komentariše aktuelne događaje. Njegova sposobnost da analizira i kritikuje društvene fenomene i dalje ga čini relevantnim glasom u savremenoj književnosti i kulturi. Njegov rad i stavovi izazivaju različite reakcije, ali on ostaje dosledan svojim uverenjima, čak i kada se suočava s opasnostima.
Kroz svoje komentare o kulturi oružja i veštačkoj inteligenciji, Ruždi pruža jedinstven uvid u složenost savremenog društva. Njegovi stavovi pozivaju na razmišljanje o važnim pitanjima koja se tiču nasilja, umetnosti i ljudske prirode, ostavljajući čitaocima mnogo toga za razmišljanje.
