Visoke cene plažnog mobilijara na crnogorskom primorju ponovo su u centru pažnje, naročito nakon što su objavljene informacije da komplet ležaljki i suncobrana na Kraljevoj plaži i Miločeru dostiže cenu od čak 240 evra. Ove cene izazivaju negodovanje među građanima i turistima, a inicijativa „Sveti Stefan“ upozorava da se iza tih cena krije ekonomski trik.
Prema rečima predstavnika inicijative, visoka cena ležaljki nije samo proizvod potražnje, već predstavlja strategiju marketinga i zaštite resursa. Kada se cene ležaljki podignu na toliku visinu, investitorima nije primarni cilj da zarade od dnevnog izdavanja, već da stvore percepciju ekskluzivnosti oko svojih nekretnina. Prodaja skupih apartmana često se oslanja na ideju o „privatnoj“ ili „poluprivatnoj“ plaži. Visoke cene ležaljki šalju poruku budućim kupcima da će plaža ispred njihovih zgrada ostati prazna i mirna, što dodatno povećava atraktivnost nekretnina.
Inicijativa „Sveti Stefan“ sugeriše da bi, kada bi cena ležaljki bila postavljena na 50 evra (uz uključene dve flašice vode), plaža bila puna svakog dana. Ovo ukazuje na to da cene nisu samo pitanje tržišne potražnje, već i strategije koju investitori koriste kako bi privukli određeni profil kupaca nekretnina. Kada se prvi bogati gosti useljavaju u apartmane, investitori moraju da im garantuju slobodno mesto na plaži, što dodatno objašnjava visoke cene ležaljki.
Postavljanjem ležaljki u cik-cak formaciju, investitori osiguravaju da svaki set ležaljki ima pristup moru, čime se još više naglašava ekskluzivnost prostora. Ova strategija privlači kupce koji traže statusni simbol i izolaciju od masovnog turizma, što dodatno iritira lokalno stanovništvo i obične turiste. Kako se ističe, javno dobro poput morske obale praktično je privatizovano kroz ekonomske manipulacije, što dovodi do opravdanog nezadovoljstva.
Inicijativa takođe kritikuje vlasti, ukazujući da sporazumi koji se donose često ne uzimaju u obzir ovakve „pravne zamke“. To automatski povlači u pitanje kompetentnost pregovarača u Vladi da donose odluke o ovim vrednim i skupim resursima. Prema podgoričkom portalu Adria, ovakve ekonomske strategije imaju dugoročne posledice po turizam i lokalno stanovništvo.
Sve ovo ukazuje na kompleksnost situacije na crnogorskom primorju, gde se visoke cene ležaljki i suncobrana ne mogu posmatrati isključivo kroz prizmu tržišne potražnje. Umesto toga, one su deo šire strategije koja se tiče razvoja nekretnina i turističkog sektora. Investitori očigledno koriste situaciju da unaprede svoje poslovanje, dok istovremeno umanjuju pristup javnim dobrima za obične građane.
U svetlu ovih informacija, važno je da se javnost i vlasti angažuju kako bi se stvorila transparentnija i pravednija politika korišćenja obale. Što se više bude ignorisalo nezadovoljstvo lokalnog stanovništva i turista, to će više rasti tenzije i nezadovoljstvo, što može imati dugoročne negativne posledice po turizam u Crnoj Gori.
U zaključku, visoke cene ležaljki na crnogorskom primorju nisu samo rezultat tržišne potražnje. One predstavljaju deo šire strategije koja ima za cilj da stvori ekskluzivnost i privuče određene profile kupaca nekretnina. Potrebno je da se svi relevantni akteri uključe u dijalog kako bi se osiguralo da obala ostane pristupačna svima, a ne samo onima sa dubokim džepovima.
