Astronomi iz Međunarodnog centra za radio-astronomska istraživanja (ICRAR) napravili su revolucionarni korak u proučavanju Mlečnog puta tako što su stvorili najveći radio-teleskopski snimak naše galaksije do sada. Ova slika je rezultat detekcije niskofrekventnih radio-talasa i pruža jedinstven uvid u strukturu i evoluciju Mlečnog puta, prikazujući ga iz perspektive južne hemisfere. Nova slika koristi različite radio-talase i prikazuje ih u živim bojama, što omogućava astronomima da saznaju više o rođenju, evoluciji i smrti zvezda u našoj galaksiji.
Istraživanje koje opisuje ovaj značajan rad objavljeno je u časopisu Publications of the Astronomical Society of Australia. Slika pruža astronomima nove alate za analizu i razumevanje različitih fenomena u Mlečnom putu, uključujući formiranje i smrt zvezda. Silvia Mantovanini, doktorand na Curtin univerzitetu i član ICRAR-a, posvetila je više od 40.000 sati i 18 meseci rada na konstrukciji ove slike koristeći superračunare u Istraživačkom centru „Pawsey Supercomputing“. Podaci su prikupljeni iz dva velika istraživanja koja su sprovedena pomoću MWA teleskopa u opservatoriji „Merčison“ u Zapadnoj Australiji.
Nova slika nudi dvostruko veću rezoluciju u odnosu na prethodnu sliku iz 2019. godine, kao i deset puta veću osetljivost i pokriva dvostruko veći prostor. Ovaj napredak u rezoluciji i osetljivosti omogućava astronomima da detaljnije prouče Mlečni put, pružajući bogatstvo novih podataka i uvida. „Ova živopisna slika pruža neuporediv pogled na našu galaksiju na niskim radio-frekvencijama“, izjavila je Mantovanini. „Omogućava dragocene uvide u evoluciju zvezda, uključujući njihovo formiranje u različitim regionima galaksije, interakciju sa drugim nebeskim telima i, na kraju, njihovu smrt.“
U svom istraživanju, Mantovanini se fokusira na ostatke supernova, odnosno oblake gasa i energije koji ostaju nakon eksplozije zvezde na kraju njenog životnog ciklusa. Do sada je otkriveno stotine ovih ostataka, ali se veruje da ih hiljade još uvek čeka da budu otkrivene. Nova slika omogućava astronomima da razdvoje gas oko novonastalih zvezda od gasa ostalog od mrtvih zvezda, otkrivajući jasnije obrasce u kosmičkom pejzažu. „Možete jasno uočiti ostatke eksplodiranih zvezda, predstavljene velikim crvenim krugovima. Manji plavi regioni označavaju zvezdane kolevke gde se aktivno formiraju nove zvezde“, dodala je Mantovanini.
Osim proučavanja ostataka supernova, nova slika može pomoći u razotkrivanju misterija pulsara u našoj galaksiji. Merama osvetljenosti pulsara na različitim GLEAM-X frekvencijama, astronomi se nadaju da će dublje razumeti kako ova enigmatska nebeska tela emituju radio-talase i gde se nalaze unutar galaksije. Profesorka Nataša Harli Voker, članica iste ICRAR ekipe i glavna istraživačica GLEAM-X projekta, naglasila je da je ovo veliki korak napred u proučavanju strukture Mlečnog puta: „Ova slika omogućava otkrivanje velikih astrofizičkih struktura u našoj galaksiji koje je teško snimiti na višim frekvencijama.“
Mantovanini je zaključila da će samo najveći radio-teleskop na svetu, SKA-Low teleskop SKA Observatory, koji će biti završen u narednoj deceniji u Zapadnoj Australiji, moći da nadmaši ovu sliku po osetljivosti i rezoluciji. Ovaj napredak u tehnologiji i metodama istraživanja otvara nova vrata u razumevanju naše galaksije i njenog mesta u svemiru. Astronomi se nadaju da će nova saznanja pomoći u razjašnjavanju mnogih misterija koje još uvek ostaju neotkrivene u Mlečnom putu.
