U podnožju Magliča, na zapadu Srbije, formirana je jedinstvena međunarodna zajednica pod nazivom Magličgrad, koja okuplja volontere iz različitih krajeva sveta. Ova samoodrživa zajednica, osnovana pre tri godine, nastala je zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića. Njegova vizija bila je da spoji ljude sa sličnim vrednostima i idejama o ekologiji i životu u skladu sa prirodom.
Jedan od volontera koji je pronašao svoj drugi dom u Magličgradu je Dijego iz Argentine. Ovaj mladić je prešao pola sveta da bi stigao u Srbiju, a njegovo iskustvo je fascinantno. Nakon četiri godine rada u fabrici u Argentini, Dijego je osećao da mu to ne donosi ispunjenje i odlučio je da potraži novu svrhu. „Želeo sam da upoznam svet i da pomažem ljudima. Kada sam pronašao volontersku platformu, znao sam da je to moj put“, objašnjava Dijego.
U Magličgradu, on volontira i pomaže lokalnoj zajednici, učestvujući u raznim projektima koji imaju za cilj očuvanje prirode i promociju ekoloških vrednosti. Tokom svog boravka, Dijego je stekao i prijatelje iz različitih zemalja, a njegov nadimak „Grendpa“ ili „Deda“ postao je simbol bliskosti i zajedništva među volonterima. „Podseća me da su jednostavnost i bliskost najvažnije vrednosti“, kaže on sa osmehom.
Dijego ističe da su ljudi u Srbiji topli, iskreni i puni života. „Osećam se kao kod kuće“, dodaje on. Njegovo iskustvo nije samo o radu, već i o učenju o srpskoj kulturi i životu u skladu sa prirodom. „Dobrota je univerzalni jezik koji svi razumeju“, naglašava on.
Magličgrad se, osim druženja i volontiranja, razvija i kao turistička atrakcija. Zajednica privlači sve veći broj posetilaca koji žele da iskuse jedinstveni način života u prirodi. Miloš Sretenović objašnjava da se suština zajednice temelji na povratku prirodi i formiranju samoodrživog naselja, gde se živi u skladu sa ekološkim principima.
Volonteri, koji se prijavljuju putem sajta „workaway.info“, provode oko pet sati dnevno u radu, dok ostatak vremena koriste za uživanje u prelepim prirodnim predelima oko njih. Ovaj koncept privlači ekološke aktiviste i sve one koji žele da se povežu sa prirodom i drugim ljudima.
Magličgrad nudi osnovne uslove za život, uključujući struju, vodu i internet, ali ono što ga izdvaja od drugih mesta jeste način pripreme hrane. Obroci se spremaju u kotlićima, a na meniju se nalaze plodovi koje volonteri sami prikupljaju u okolini, poput vrganja, lisičarki, kopriva i pastrmki. Ovakav način ishrane ne samo da potiče zajedništvo, već i pruža jedinstvenu priliku za povezivanje s prirodom.
Zajednica Magličgrad predstavlja primer kako entuzijazam i posvećenost mogu stvoriti prostor za ljude koji dele zajedničke vrednosti i ciljeve. Ovaj model živi kroz volonterski rad i ekološke inicijative, a kako vreme prolazi, čini se da će nastaviti da privlači sve više ljudi koji traže alternativne načine života i povezivanje sa prirodom.
Za Dijega, Magličgrad nije samo mesto gdje volontira; to je mesto koje mu je pružilo priliku da pronađe svoj identitet i svrhu. „Planiram da se ponovo vratim čim budem mogao“, dodaje on, što oslikava duboku povezanost koju je stvorio sa ovim mestom i ljudima koji u njemu žive. U svetu koji se brzo menja, ovakve zajednice pružaju nadu i podsećaju nas na važnost zajedništva, ljubavi prema prirodi i međusobne podrške.
