Apelacioni sud u Beogradu je donio odluku da Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, bude uslovno otpušten nakon što je odslužio deo svoje kazne od 15 godina zatvora. Ova odluka stupa na snagu odmah, a uslovni otpust može trajati do 28. februara 2026. godine. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku koja je ranije odbila molbu Jocićevog branioca za puštanje na uslovni otpust.
Jocić je osuđen zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine, a u obrazloženju odluke Apelacionog suda navedeno je da su se stekli svi zakonski uslovi za primenu instituta uslovnog otpusta. Iz izveštaja zatvorske ustanove proizlazi da je Jocić ostvario maksimalni napredak u tretmanu i da su ispunjeni opšti i individualni ciljevi tokom izdržavanja kazne.
Prema oceni suda, može se očekivati da će se Jocić na slobodi dobro vladati i da do isteka kazne neće izvršiti novo krivično delo. Ova odluka je usvojena uz žalbu njegovog branioca, a sud je smatrao da su svi uslovi ispunjeni za njegov uslovni otpust.
Jocić je uhapšen 27. aprila 2009. godine zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukanića, ali je na kraju postupka oslobođen. Nakon toga, prebačen je 28. decembra 2012. godine iz Centralnog zatvora u Zabelu, gde je izdržavao kaznu za podstrekivanje na ubistvo Marjanovića.
Ova presuda izaziva različite reakcije među javnošću, s obzirom na prirodu krivičnih dela za koja je Jocić osuđen. Iako je sud utvrdio da je rehabilitacija moguća, mnogi smatraju da bi trebalo biti oprezan s osobama koje su bile uključene u ozbiljne zločine.
U Srbiji, praksa uslovnog otpusta često izaziva debatu o pravdi, rehabilitaciji i sigurnosti društva. Dok neki veruju da je uslovni otpust način da se omogući osobi da se reintegriše u društvo, drugi strahuju da bi oslobađanje takvih pojedinaca moglo ugroziti bezbednost građana.
S obzirom na Jocićevu prošlost, pitanje koje se postavlja jeste koliko je njegova rehabilitacija stvarna i da li bi mogao ponovo da se vrati kriminalnom životu. Sud je, međutim, uzeo u obzir sve relevantne faktore i procenio da su rizici minimalni.
U Srbiji se često raspravlja o sličnim slučajevima, gde su osuđeni za teže zločine pušteni na uslovnu slobodu. U takvim situacijama, pravosudni sistem mora da balansira između ljudskih prava i bezbednosti društva. S obzirom na ozbiljnost dela za koja je Jocić bio osuđen, njegovo puštanje na slobodu neće biti bez kontroverzi.
U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je došlo do promena u zakonodavstvu koje se bave uslovnim otpustom, a mnogi se pitaju da li su te promene dovoljne da osiguraju sigurnost građana. U ovom slučaju, Jocićev uslovni otpust može biti test kako će se pravosudni sistem nositi s pitanjem rehabilitacije i reintegracije zatvorenika u društvo.
S obzirom na sve ove aspekte, situacija oko Sretena Jocića će verovatno ostati u fokusu javnosti i medija, a njegovo ponašanje na slobodi će biti pažljivo praćeno. U narednom periodu, biće zanimljivo videti kako će se razvijati njegova priča i da li će uslovni otpust biti uspešan korak ka njegovoj reintegraciji u zajednicu ili će se suočiti s novim izazovima.
