Veće Apelacionog suda u Beogradu donelo je odluku da ukine pritvor Miši Bačulovu, predsedniku opozicionog pokreta „Budi Heroj“, koji se suočava sa ozbiljnim optužbama za teška krivična dela. Ova odluka je usledila nakon što je Bačulovov advokat podneo žalbu na ranije rešenje Višeg suda u Beogradu, koje je odredilo pritvor zbog opasnosti da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično delo.
Prema informacijama koje je objavio Tanjug, Miša Bačulov je osumnjičen za planiranje nasilne promene ustavnog poretka, što uključuje i ozbiljne optužbe da je s nekim doktorom iz Beograda dogovarao da bude otrovan. Cilj ovakvog dela bio bi da se optuže predsednik Republike Srbije i aktuelne vlasti, što bi moglo dovesti do masovnog protesta zakazanog za 1. novembar u Novom Sadu. Očekivani rezultat bi, prema njihovom planu, bio izazivanje nereda koji bi mogli dovesti do državnog udara.
Osim toga, Bačulovu se stavlja na teret i da je 2. novembra 2025. godine, tokom hospitalizacije u Kliničkom centru Srbije, koristio službeni mobilni telefon zaposlenih u toj instituciji kako bi koordinirao nasilje koje se odvijalo ispred Doma narodne skupštine. Tamo su se održavala dva skupa – jedan prijavljeni i jedan neprijavljeni, što dodatno ukazuje na ozbiljnost optužbi.
Bačulov je postao poznat kao vođa pokreta „Budi Heroj“, koji se bori protiv trenutne vlasti u Srbiji. Ovaj pokret je bio aktivan u organizovanju različitih javnih protesta, a Bačulov je često isticao kako su protesti način za izražavanje nezadovoljstva građana prema vlastima. Međutim, sada se suočava sa ozbiljnim posljedicama svojih akcija, koje su ga dovele u sukob sa zakonom.
Odbrana Bačulova tvrdi da su optužbe protiv njega neutemeljene i da je pritvor bio prekomeran. Apelacioni sud je uvažio njihove argumente i odlučio da ukine pritvor, što označava važan korak u pravnom procesu koji se vodi protiv njega. Ipak, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na Bačulov i njegov pokret.
U Srbiji su poslednjih godina zabeleženi brojni protesti i politička previranja, koja često dovode do sukoba između vlasti i opozicije. Ovaj slučaj dodatno komplikuje već napetu političku situaciju, jer se mnogi građani i aktivisti osećaju nezadovoljno prema trenutnoj vlasti. Bačulov je samo jedan od mnogih koji su se našli u centru takvih kontroverzi.
S obzirom na to da se politička scena u Srbiji brzo menja, važno je pratiti dalji razvoj događaja i kako će se ova situacija odraziti na buduće proteste i politički aktivizam. Mnogi smatraju da je sloboda izražavanja i pravo na okupljanje ključno za demokratski proces, ali s druge strane, postoje i zabrinutosti o mogućim ekstremnim merama koje bi mogle proizaći iz nezadovoljstva građana.
U svakom slučaju, slučaj Miše Bačulova pokazuje složenost i napetost političkog okruženja u Srbiji, kao i izazove sa kojima se suočava opozicija. Ovaj događaj će sigurno biti tema daljih rasprava u medijima, na društvenim mrežama, kao i među političkim analitičarima koji nastoje da razumeju kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati po budućnost Srbije.
