Apelacioni sud u Novom Sadu je nedavno preinačio presudu Višeg suda, kojom je Bojan Jovičić bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva Jovana Janićijevića iz koristoljublja. Odluka je doneta 7. aprila, a Jovičić je sada osuđen na 20 godina zatvora, uz uračunato vreme provedeno u pritvoru.
U obrazloženju odluke, Apelacioni sud je naveo da je krivični postupak sproveden bez bitnih povreda i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve relevantne činjenice. Ipak, drugostepeni sud je uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti, kao što su to što Jovičić nije imao prethodnih osuda i što je otac dvoje dece. Ova odluka je doneta s ciljem da se postigne svrha kažnjavanja kroz generalnu i specijalnu prevenciju.
Jovičić je, podsećamo, osuđen za ubistvo koje se dogodilo 24. januara 2023. godine u novosadskom naselju Adice. Naime, Jovičić je nožem usmrtio Janićijevića, nanevši mu 11 ubodnih i 26 reznih rana, usled kojih je žrtva preminula od iskrvarenja. Nakon ubistva, Jovičić je uzeo najmanje 45.000 evra od Janićijevića i pobegao iz zemlje, prešavši granicu na Horgošu.
Prema navodima iz suđenja, Jovičić i Janićijević su se sreli po ranijem dogovoru. Jovičić je došao iznajemljenim automobilom, dok je Janićijević koristio svoj automobil. Tokom suđenja, nesporno je utvrđeno da je Jovičić ubio Janićijevića, što je on potvrdio tokom svoje odbrane, naglasivši da je shvatio šta je učinio dan nakon incidenta.
U završnoj reči, Jovičić je izrazio svest o ozbiljnosti svog dela, rekavši: „Ubio sam čoveka i ja sa tim treba da živim. Žao mi je njegove i moje porodice, ali mi je najviše žao mene i mog života. Na kraju hteo bih da se izvinim njegovoj i mojoj porodici.“ Prema njegovim rečima, do sukoba je došlo kada je došao po svoj novac, koji je dao Janićijeviću „na kamatu“. Kada je shvatio da je dobio manje od očekivanog, došlo je do verbalne rasprave, a zatim i fizičkog obračuna.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će ova presuda uticati na buduće slične slučajeve. Da li će sudovi u Srbiji nastaviti da uzimaju u obzir olakšavajuće okolnosti kada su u pitanju teška krivična dela kao što je ubistvo? Ova presuda može otvoriti vrata za raspravu o tome kako pravosudni sistem tretira krivična dela iz koristoljublja i koje su granice pravednosti u kažnjavanju.
S obzirom na prirodu ovog slučaja i emotivnu težinu koju nosi, važno je razmotriti kako će se društvo nositi sa posledicama ovakvih dela. Ubistvo iz koristoljublja ostavlja duboke ožiljke na porodicama žrtava, ali i na samim počiniocima. Suočavanje sa posledicama svojih dela može biti izuzetno izazovno, kako za porodicu počinioca, tako i za porodicu žrtve.
U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti sa edukacijom i prevencijom nasilja, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Društvo mora raditi na jačanju zakonskih okvira koji će osigurati da pravda bude zadovoljena, a istovremeno se mora raditi na rehabilitaciji i reintegraciji onih koji su počinili krivična dela, kako bi se sprečila recidivnost i buduće tragedije.
Ovaj slučaj je podsetnik na to koliko je važno imati efikasan pravosudni sistem i društvo koje razume i reaguje na složene uzroke nasilja. Samo tako možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
