Advokat i punomoćnik tri porodice u slučaju „Ribnikar“, Zora Dobričanin, izjavila je da presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom je ukinuta prvostepena presuda roditeljima dečaka koji je izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, nije iznenađujuća. Ova presuda je doneta nakon što su Vladimir i Miljana Kecmanović prvobitno osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.
Zora Dobričanin ističe da nije neobično da se prvostepena presuda ukine i vrati na ponovno suđenje, bez obzira na to da li je reč o osuđujućoj ili oslobađajućoj presudi. Prema njenim rečima, Apelacioni sud je naložio ponavljanje suđenja, ali nije jasno koji su tačni razlozi za takvu odluku. Ona takođe naglašava da je ta informacija tek stigla do nje i da presuda još nije dostavljena strankama.
Govoreći o ponovnom suđenju, Dobričanin je naglasila da je to emocionalno iscrpljujuće za sve učesnike, posebno za roditelje žrtava koji će ponovo prolaziti kroz traumatične trenutke. Ona je izrazila zabrinutost zbog ponovnog suočavanja sa suđenjem, naglašavajući da je to mučno iskustvo koje donosi bol i tugu.
Advokatka nije želela da spekuliše o razlozima ukidanja presude, ali je napomenula da je, prema njenom znanju, došlo do povreda postupka. Ipak, izrazila je nadu da će novo suđenje moći da se završi relativno brzo, u zavisnosti od razloga za ukidanje.
Pored toga, Dobričanin je ukazala na zanimljivost u vezi sa presudom radniku streljane, koji je dobio nanogicu na godinu dana, što je slično kazni koju je dobio još jedan radnik streljane, koji je potpisao sporazum sa tužilaštvom. Ovaj aspekt slučaja dodatno komplikuje situaciju, jer se postavlja pitanje pravde i jednakosti pred zakonom.
U saopštenju suda, posebno je naglašeno da je DNK Miljane Kecmanović potvrđen na čauri metka pronađenoj na mestu zločina. Ova informacija može imati značajan uticaj na dalji tok suđenja, s obzirom na to da se u nekim drugim slučajevima DNK koristi kao osnovna osnova za krivičnu odgovornost. Dobričanin je istakla da ima još dva slučaja u kojima se klijenti suočavaju sa optužbama za teško ubistvo na osnovu DNK dokaza, što dodatno komplikuje pravnu sliku.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost i emotivnu težinu postupka, ne samo za porodice žrtava, već i za sve sudionike u pravosudnom sistemu. Ponovno suđenje može doneti nova saznanja ili dodatne tenzije, a vreme koje je potrebno za završavanje postupka ostaje neizvesno.
Čitav slučaj „Ribnikar“ nastavlja da izaziva veliku pažnju javnosti, kako zbog težine zločina, tako i zbog pravosudnog procesa koji ga prati. Osim što se radi o pravdi za žrtve, tu je i pitanje odgovornosti roditelja i društva u celini, koje se sada preispituje kroz prizmu pravnog sistema.
U zaključku, presuda Apelacionog suda predstavlja još jedan korak u složenom pravosudnom procesu koji će zasigurno ostaviti dugotrajne posledice na sve uključene strane. S obzirom na emocionalnu i pravnu težinu situacije, ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati u budućnosti i kakve će posledice ova presuda imati na porodice žrtava, kao i na pravosudni sistem u Srbiji.
